Tema današnjeg članka je meso koje svakodnevno jedemo i koliko različite vrste mogu uticati na naše zdravlje. Mnogi ljudi misle da je svako meso isto, ali način obrade, količina masti i kvalitet namirnice mogu napraviti ogromnu razliku za organizam.
Danas je gotovo nemoguće ući u prodavnicu, a da nas sa svih strana ne okružuju različiti mesni proizvodi. Police su pune salama, kobasica, viršli, dimljenog mesa i raznih pakovanja koja na prvi pogled djeluju ukusno i praktično. Međutim, stručnjaci sve češće upozoravaju da nije svako meso jednako vrijedno za zdravlje i da neke proizvode treba jesti veoma rijetko.
Jedno od najvažnijih pravila kada je hrana u pitanju jeste da je prirodniji oblik namirnice uglavnom bolji izbor. Što je proizvod više prerađen, pun aditiva, soli i pojačivača ukusa, to više gubi svoju nutritivnu vrijednost i postaje teži za organizam.
Zato doktori i nutricionisti posebno izdvajaju nekoliko vrsta mesa koje smatraju mnogo zdravijim od drugih.
Na samom vrhu liste nalazi se riba.
Mnoge vrste ribe smatraju se jednim od najboljih izvora proteina koje čovjek može unijeti kroz ishranu. Posebno se preporučuju sardina, skuša, haringa i losos jer sadrže velike količine omega-3 masnih kiselina koje imaju pozitivan uticaj na srce, krvne sudove i mozak.
- Osim toga, riba je uglavnom lakša za varenje od crvenog mesa i sadrži manje zasićenih masti. Ljudi koji redovno jedu ribu često imaju bolje rezultate kada su u pitanju holesterol i zdravlje srca.
Odmah iza ribe nalazi se ćuretina.
Ćureće meso bogato je proteinima, a sadrži relativno malo masnoće, posebno ako se biraju ćureća prsa. Nutricionisti ga često preporučuju ljudima koji žele laganiju i zdraviju ishranu.
Ćuretina sadrži vitamine B grupe, cink i gvožđe, ali i triptofan — aminokiselinu koja je povezana sa raspoloženjem i kvalitetnijim snom. Upravo zbog toga mnogi smatraju da je ćuretina jedan od najboljih izbora za svakodnevnu ishranu.
Veoma popularna je i piletina.
Ljudi je vole jer je dostupna, lako se priprema i često je jeftinija od drugih vrsta mesa. Pileća prsa posebno su cijenjena zbog visokog sadržaja proteina i manjeg udjela masti.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da postoji velika razlika između domaće i industrijske piletine. Način uzgoja, hrana koju životinja jede i način pripreme mogu mnogo uticati na kvalitet mesa koje završava na tanjiru.
Zato nije isto pojesti domaću pečenu piletinu i industrijske pohovane proizvode puni ulja i dodataka.
Među zdravijim vrstama mesa često se spominje i zečetina.
Iako nije toliko česta na našim trpezama, smatra se veoma kvalitetnim i laganim mesom. Dobro se vari i bogata je proteinima, zbog čega je odličan izbor za ljude koji žele lakše obroke.
S druge strane, postoje vrste mesa koje mogu biti korisne, ali samo ako se jedu umjereno.
Tu prije svega spada govedina.
- Goveđe meso bogato je gvožđem, vitaminom B12 i proteinima, zbog čega može biti veoma korisno ljudima sa slabijim hemoglobinom ili onima koji imaju veće fizičke napore. Međutim, problem nastaje kada se često jedu masniji komadi ili velike količine crvenog mesa.
Stručnjaci upozoravaju da pretjerivanje sa crvenim mesom može povećati rizik od različitih zdravstvenih problema, posebno kada je ishrana siromašna povrćem i vlaknima.
Slično je i sa pačetinom.
Pačetina ima veoma bogat ukus i mnogi je smatraju pravim specijalitetom, ali sadrži mnogo više masti od ćuretine ili piletine, naročito ako se jede sa kožom.
Ako se priprema umjereno i kombinuje sa povrćem, može biti sasvim prihvatljiv obrok s vremena na vrijeme. Problem nastaje kada postane čest dio ishrane.
Kada je riječ o svinjetini, mišljenja su podijeljena.
Svinjsko meso može sadržavati kvalitetne proteine i vitamine B grupe, ali masniji dijelovi, posebno kada se prže na puno ulja, veoma brzo postaju težak obrok za organizam.
Mnogi ljudi uz svinjetinu jedu hljeb, krompir, masne sosove i druge kalorične priloge, što dodatno opterećuje probavni sistem i krvne sudove.
Zbog toga nutricionisti savjetuju da se svinjetina jede povremeno i u manjim količinama.
Slična priča važi i za jagnjetinu.
Iako je veoma ukusna i često nezaobilazna na slavljima i praznicima, jagnjetina je uglavnom masnija i teža za varenje. Može biti dobar izvor proteina i minerala, ali nije najbolji izbor za svakodnevne obroke.
Najveći problem ipak predstavljaju prerađeni mesni proizvodi.
Tu spadaju parizer, viršle, salame, kobasice i slični proizvodi koje mnogi jedu gotovo svakog dana. Problem nije samo u mesu, već u ogromnoj količini soli, aditiva, pojačivača ukusa i raznih hemijskih dodataka koji se koriste kako bi proizvod bio jeftiniji, ukusniji i dugotrajniji.
Posebno se često spominje parizer.
- Iako je mnogima omiljen zbog cijene i praktičnosti, nutricionisti upozoravaju da takvi proizvodi često sadrže veoma malo kvalitetnog mesa. Umjesto toga puni su masti, soli i sastojaka koji nemaju mnogo veze sa zdravom ishranom.
Slična situacija je i sa viršlama.
Mnogi ih vole jer se brzo pripremaju, ali redovna konzumacija može negativno uticati na krvni pritisak, krvne sudove i probavu. Problem je što ljudi često ne primjećuju koliko takvih proizvoda pojedu tokom sedmice.
Tu je i slanina, koja je veoma popularna na Balkanu.
Iako ima jak i privlačan ukus, slanina sadrži mnogo soli i zasićenih masti. Osim toga, često je dimljena i dodatno obrađena, zbog čega nije najbolji izbor za svakodnevnu ishranu.
Stručnjaci naglašavaju da nije važno samo koje meso jedemo, nego i način na koji ga pripremamo.
Pečena riba sa povrćem i pržena slanina sa pomfritom nemaju isti uticaj na organizam. Kuvanje, pečenje i dinstanje mnogo su zdraviji načini pripreme od dubokog prženja i dimljenja.
Najveća greška koju ljudi prave jeste što zdravu namirnicu pretvore u veoma težak obrok dodavanjem previše ulja, masnih sosova i industrijskih dodataka.
Na kraju, stručnjaci poručuju da zdrava ishrana ne znači potpuno odricanje od omiljene hrane. Važno je samo znati šta treba jesti češće, šta povremeno, a šta ostaviti za rijetke prilike.
Jer upravo male svakodnevne odluke o hrani dugoročno mogu napraviti ogromnu razliku za zdravlje, energiju i kvalitet života
