Ukoliko ste veliki ljubitelj biljnog sveta, ovaj članak je upravo za Vas. U nastavku Vam donosimo par stvari za koje verovatno niste ni znali, a da uništavaju Vaše zelene prijatelje…
Zdrav rast biljaka u velikoj meri zavisi od pažljive nege, a jedan od najvažnijih aspekata te nege jeste razumevanje signala koje biljke šalju kada nešto nije u redu. Simptomi stresa kod sobnih biljaka mogu ukazivati na različite probleme, a njihovo pravilno tumačenje može biti ključno za očuvanje zdravlja biljke.
Kada biljka zaostaje u rastu, a listovi deluju bledo, najverovatnije pati od nedostatka azota ili je napadnuta štetočinama. U tom slučaju je potrebno prihraniti biljku i pažljivo proveriti prisustvo insekata. Ako primetite da biljka formira veoma sitne listove, moguće je da joj nedostaje svetlost ili hranljive materije. Promena mesta i dodavanje đubriva mogu pomoći.
- Smeđi ili osušeni vrhovi listova često su posledica suvog i toplog vazduha, kao i nedostatka vode. Rešenje može biti redovno orošavanje listova i premeštanje biljke na pogodniju lokaciju. Žuti listovi ukazuju na razne probleme – može se raditi o nedostatku gvožđa, lošem režimu zalivanja ili premalo svetla. Presađivanje, destilovana voda i svetlije mesto mogu popraviti stanje.
Opadanje listova često izaziva promaja ili previše zalivanja. Biljku je potrebno premestiti i smanjiti količinu vode. Ako vaša biljka izbacuje tanke, dugačke izdanke, to je jasan znak da joj nedostaje svetla. Najbolje rešenje je pronalazak svetlijeg mesta. Koren koji počinje da truli izaziva opuštene listove, a prekomerno zadržavanje vode pogoršava stanje. Tada treba odstraniti oštećeni koren, biljku presaditi i zalivati pažljivije.
- Pojava lepljive naslage na listovima obično ukazuje na prisustvo štetočina. Treba odmah pregledati biljku i ukloniti nametnike. Jedan od najčešćih problema kod sobnih biljaka je zadržavanje vode. Tokom zime, često zalivamo više nego što je potrebno. Pre svakog zalivanja treba proveriti vlažnost zemljišta tako što se prst uvuče nekoliko centimetara duboko. Površina može izgledati suvo, dok je u dubini još uvek dovoljno vlage. Dugotrajno prekomerno zalivanje može uzrokovati truljenje korena, pa je pravilo da je manje često više. I suprotan slučaj je moguć – ako je biljka preblizu radijatoru, zemlja se može previše osušiti, što zahteva češće zalivanje.
Hranljive materije su ključne za zdravlje biljke. Elementi poput azota, fosfora, kalijuma i gvožđa neophodni su za rast i otpornost na bolesti. Većina biljaka treba redovno prihranjivanje – jednom do dva puta mesečno tokom perioda rasta, a zimi ređe, otprilike jednom mesečno.
- Položaj biljke takođe igra veliku ulogu. Svetlost, temperatura i protok vazduha su faktori koje treba uzeti u obzir. Biljke koje dobijaju smeđe vrhove ili tamne mrlje na listovima možda su previše izložene suncu ili suvom vazduhu. Žuti vrhovi ukazuju na hladnoću. Ako biljka odbacuje lišće, može biti izložena promaji. Dugački, slabi izdanci znače da joj fali svetla.
Zimi se često javlja problem suvog vazduha, koji izaziva sušenje listova i nakupljanje prašine, što ometa fotosintezu. Biljke s velikim listovima treba redovno brisati vlažnom krpom, dok one s manjim mogu povremeno da se ispiraju pod mlazom vode. Pre toga je poželjno zaštititi zemlju plastičnom kesom kako ne bi upila suvišnu vlagu.
- Zdrave biljke su otpornije na štetočine, ali one se ipak mogu pojaviti – naročito zimi, kada su biljke slabije zbog suvoće i manjka svetlosti. Uobičajeni znakovi prisustva štetočina uključuju uvijene listove, promenu boje, lepljivu površinu i sitne mreže.
Najčešći štetnici su:
Pepelnica – gljivica koja oduzima biljci hranljive materije. Vidljiva je kao bela prevlaka na listovima i izdancima.
Vunaste uši – hrane se biljnim sokovima, ostavljaju lepljiv trag i izazivaju žućenje i opadanje lišća.
Bele mušice – sitne larve koje sišu sok iz listova i ostavljaju tragove rose.
Grinje – stvaraju mreže i iscrpljuju biljku.
Štitaste vaši – ostavljaju voskastu prevlaku, uzrokuju lepljivost listova.
Lisne uši – lako uočljive, izazivaju deformacije i propadanje biljke.
Gljivični komarci – hrane se korenom i brzo uništavaju mlade biljke.
- Presađivanje biljaka je neophodno kako bi mogle rasti zdravo. To se preporučuje svake dve do tri godine za manje biljke, a kod većih svake četiri do pet godina. Idealno vreme za presađivanje je rano proleće. Ipak, presađivanje je za biljku stresno – menja se okruženje, oštećuju se koreni i biljka mora da se prilagodi novom substratu. Često se dešava da listovi opadnu nakon presađivanja, ali to je prolazna faza. Uz malo strpljenja, biljka će se prilagoditi i razvijati mnogo bolje nego ranije.
