Zašto najboljeg prijatelja nikad ne bi trebalo uzimati za kuma: Mnogi Srbi ovo rade, a nisu svesni kakvu grešku prave

Za mnoge biranje kuma spada pod jednu od težih životnih odluka jer se ta osoba smatra za nekog ko je vama najbliži i na njih se možete osloniti bilo kada. U nastavku ovog članka Vam donosimo par saveta u vezi toga zašto baš najboljeg prijatelja ne bi trebalo da uzimate za kuma…

U pravoslavnoj tradiciji kum na krštenju ima izuzetno važnu i časnu ulogu. On se ne smatra samo nekim ko prisustvuje svetoj tajni, već postaje duhovni roditelj detetu koje krštava i preuzima obavezu da ga duhovno vodi, podržava i usmerava na putu vere i života uopšte. Kumstvo nije prolazna dužnost, nego trajna veza koja se uspostavlja između kuma, kumčeta i njihove porodice, a ta veza je toliko snažna da narodna izreka kaže: „Bog na nebu, kum na zemlji“.

• Nekada su u Srbiji kumstva bila prenošena kroz generacije, poštovana i negovana kao svete obaveze. Danas, međutim, ta tradicija u mnogim krajevima slabi. Sve je češće da odrasli koji žele da se krste biraju kuma među svojim prijateljima, ili roditelji za krštenje deteta za kuma uzimaju najbliže prijatelje. Sveštenici upozoravaju da ovakav način izbora kuma nije dobar i da donosi brojne izazove, jer kumstvo i prijateljstvo nisu isto.

Tokom svetog čina krštenja kum ima značajnu duhovnu ulogu – on u ime deteta koje još nije dovoljno zrelo da govori, izgovara ispovest vere i odriče se đavola. Osim toga, kum postaje duhovni vodič detetu, a kumstvo stvara neraskidivu vezu između dve porodice. Nekada je važio običaj da se za kuma bira najčasniji čovek u selu, onaj koji je primer dobrog hrišćanskog života, kako bi mogao biti pravi uzor detetu.

• Otac Dušan Kolundžić, koji je za života često govorio o značaju kumstva, isticao je da za kuma nije dovoljno da je osoba samo formalno krštena i da se nominalno izjašnjava kao pravoslavac. Kum mora biti ličnost od poverenja, čistog života i zrelog razmišljanja, jer kumstvo je velika odgovornost. Otac Dušan je upozoravao na pogubne običaje iz prošlosti, o kojima govore i narodne pesme, kada su roditelji kojima su deca često umirala polagala novorođenče na raskršće da ga prvi prolaznik uzme za kuma. Crkva se uvek borila protiv takvih sujeverja, jer kumstvo mora biti svesno preuzeta obaveza, a ne rezultat slučajnosti.

Sveti Simeon Solunski je govorio da treba voditi računa da kumovi budu pobožni ljudi, gotovo učitelji vere, a patrijarh Pavle je naglašavao da kum ne može biti osoba koja sama ima nekrštenu decu, jer ako ne brine o spasenju svoje porodice, kako će moći da brine o duhovnom napretku kumčeta? U našem narodu kumstvo se oduvek visoko cenilo, i zato nije bilo uobičajeno da se za kuma bira blizak rođak, kako ne bi došlo do mešanja krvnog i duhovnog srodstva. Naime, kumstvo stvara duhovnu vezu koja traje kroz generacije i širi se na porodice do sedmog kolena, baš kao i krvno srodstvo.

• U današnje vreme, zbog ubrzanog načina života, preseljenja u gradove i inostranstvo, kumstva često gube svoju pravu svrhu. Mnogi roditelji decu krštavaju daleko od mesta porekla i biraju za kumove svoje najbolje prijatelje. Ipak, kumstvo i prijateljstvo se ne smeju poistovećivati. Prijateljstvo je odnos u kome postoji bliskost, ali i mogućnost da se posvađate, pa čak i da se raziđete. Sa kumom, međutim, odnos mora biti trajniji, uzvišeniji i oslobođen svakodnevnih nesuglasica. Kum nije samo neko ko jednom ili dva puta godišnje donese poklone detetu; on je duhovni roditelj koji pomaže roditeljima u vaspitanju i brine o moralnom i duhovnom rastu kumčeta.

Posete kuma porodici u kojoj je kumovao ne smeju biti shvaćene kao obične posete. Svaki dolazak kuma treba da bude poseban događaj, jer u kuću dolazi osoba koja ima posebno mesto i poštovanje – duhovni roditelj deteta. Otac Dušan je upozoravao da kum mora biti dovoljno blizu da može pratiti život kumčeta, ali ne toliko blizak da bi ga porodica počela posmatrati kao „običnog“ prijatelja ili komšiju. Kumovo mesto je izuzetno i upravo zato se mora birati mudro i sa puno pažnje.

• Kumstvo je u pravoslavlju sveta dužnost koja prevazilazi sve prolazne odnose i obaveze. Onaj ko prihvati da bude kum preuzima odgovornost za duhovno zdravlje deteta i za njegovo usmeravanje ka Bogu. To nije čast koja se deli olako, već zavet koji traje čitav život.