Pored mame koja je svetlost našeg života od prvog našeg daha tu je i tata,osoba koja daje sve da budemo sigurni,da bude potpora,da bude naše sidro i ruka spasa.U moderno vreme u sve većem broju razvoda nekako se očinska uloga gura u stranu i čim je neki problem na vidiku svi okrivljuju oca..U nastavku današnjeg članka Vam pišemo o tome zašto je krucijalno važna uloga oca u Vašem životu.
- Uloga oca u razvoju deteta mnogo je dublja i značajnija nego što se često misli. Njegovo prisustvo nije dovoljno samo po sebi – ono mora biti stabilno, dosledno i emocionalno dostupno. Kada dete ima uz sebe oca koji ne samo da je fizički prisutan, već i prisutan dušom, ono gradi zdravu osnovu za emotivni i psihološki razvoj.
Otac koji je dosledan u svom ponašanju, koji svojim stavom i delima pruža osećaj sigurnosti, postaje za dete jedan od najvažnijih oslonaca. Takav otac detetu pomaže da razvije unutrašnji osećaj poverenja, kako u sebe, tako i u svet oko sebe. Uči ga kako da se nosi sa stresom, kako da prepozna i razume sopstvene emocije, i kako da veruje da nije samo. Takvo iskustvo postaje temelj za sve buduće odnose koje će dete kasnije graditi – bilo u prijateljstvu, partnerstvu ili čak u poslovnom svetu.
- Međutim, kada ova figura izostane – bilo fizički, bilo emocionalno – posledice mogu biti tihe, ali duboke. Deca bez prisutnog i emocionalno dostupnog oca često odrastaju sa nevidljivim ranama. Njihov nervni sistem može ostati u stalnom stanju pripravnosti, teško se samoregulišu i ne uspevaju da razviju sigurni stil vezivanja. Takva deca kasnije u životu često osećaju nesigurnost, imaju problema u vezama, bore se sa stresom i nose unutrašnje nesanirane praznine koje nisu ni svesna.
Zato se u terapijskoj praksi često postavlja jedno važno pitanje: Ko je bio uz tebe dok si bio mali? Ne samo fizički prisutan, već zaista prisutan – srčano, umom i dušom. Jer ta figura ostavlja neizbrisiv trag u ličnosti svakog deteta.
- Otac ne mora biti savršen, ne mora znati sve odgovore, ali ono što se od njega očekuje jeste da ostane – u trenucima radosti, ali i tuge. Da ne nestane u krizama. Da bude neko na koga se dete može osloniti i kada sve drugo deluje nesigurno. On ne mora imati snažno izražene emocije poput majke, ali mora biti stabilna tačka, temelj na kojem dete gradi poverenje.
Ne sme se zanemariti ni nežnija strana očinstva. Dodiri, zagrljaji, poljupci – nisu rezervisani samo za majke. Kada otac poljubi svoje dete, zagrli ga i pruži mu utehu, on time šalje poruku da je ljubav univerzalna i bezuslovna. Takva interakcija aktivira otpuštanje hormona oksitocina kod deteta, hormona ljubavi, koji doprinosi stvaranju sreće, sigurnosti i emocionalne stabilnosti. Naučne studije potvrđuju da deca koja su često grljena i ljubljena razvijaju viši nivo samopouzdanja, optimističniji su, imaju zdravije odnose i ređe pate od mentalnih teškoća poput depresije i anksioznosti.
- Fizički kontakt između roditelja i deteta smanjuje nivo stresa, jača imuni sistem i podržava sveukupan razvoj. Kada dete oseća da je voljeno, ono raste slobodnije, sigurnije i zdravije. Igranje, razgovor, zajednički obroci i zajedničko vreme nisu samo forma – to su alati građenja neraskidive veze.
Na kraju, ne treba zaboraviti da deca posmatraju i upijaju svet kroz ponašanje roditelja. Otac koji neguje blizak odnos sa detetom, koji pokazuje ljubav i strpljenje, ne samo da gradi snažnu povezanost, već postavlja i model koji će dete preneti dalje – na svoju decu, na svoj svet. Taj lanac ljubavi i sigurnosti ne stvara se rečima, već svakodnevnim, doslednim delima.
- Zato očinstvo nije samo titula – to je uloga koja se živi srcem, iz dana u dan. I dete ne traži mnogo – traži samo da zna da je voljeno, da nije samo i da na svetu postoji neko ko će ga čuvati, voditi i bezuslovno prihvatati.
