Ma… bila puna računa, sad ih polako otplaćujem! 😩😂
Klasični Mujo — nije mu išlo ni kad je pljačkao! Uvijek neka belaj kombinacija. I Haso opet prođe bolje, ko da ima nos za pare, a Mujo za probleme. 😆
- U novom istraživanju koje su sproveli naučnici iz Portugala i Austrije, otkriveni su fascinantni detalji o tome kako su ljudi u ledenom dobu koristili vatru kako bi preživeli u krajnje surovim uslovima. Iako se već dugo zna da je vatra igrala ključnu ulogu u svakodnevnom životu ljudi tog perioda, nova saznanja otvaraju dublji uvid u njihove veštine i prilagodljivost. Otkrića koja su proistekla iz analize nekoliko ognjišta starih preko 20.000 godina pokazuju da su naši preci bili daleko veštiji i organizovaniji nego što se ranije pretpostavljalo.
Zbog toga što se veoma retko pronalaze dobro očuvani tragovi ognjišta iz najhladnijeg razdoblja ledenog doba, ovaj period je dugo ostao obavijen velom misterije. Loši uslovi očuvanja u tlu koje se neprestano smrzava i otapa doprineli su tome da je broj sačuvanih dokaza izuzetno mali, a to je naučnicima otežavalo pokušaje rekonstrukcije načina života u tim teškim vremenima.
- Međutim, zahvaljujući najnovijim metodama analize, uključujući mikrostratigrafiju i kolorimetriju, istraživači su uspeli da detaljno prouče tri ognjišta pronađena na području današnje Ukrajine. Ova ognjišta su izuzetno značajna jer su, uprkos jednostavnoj konstrukciji, pokazala visoku efikasnost. Naime, merenja su pokazala da su ova ložišta dostizala temperature iznad 600 stepeni Celzijusa, što ukazuje na veoma razvijenu tehniku paljenja i održavanja vatre. Takva postignuća svedoče o dubokom razumevanju procesa sagorevanja, kao i o velikoj veštini ljudi tog vremena da maksimalno iskoriste dostupne resurse.
Glavni izvor goriva bilo je drvo, a najzastupljenija vrsta bila je smreka. Međutim, naučnici su otkrili i tragove spaljenih kostiju i ostataka životinjske masti. Ovi materijali su, kako se čini, korišćeni da bi se dodatno povećala temperatura vatre, što govori o dobro osmišljenom pristupu paljenju. Neke kosti koje su pronađene pokazuju jasne tragove izloženosti temperaturama koje premašuju 650 stepeni, pa se postavlja pitanje da li su ljudi svesno koristili kosti kao gorivo, ili su one slučajno završavale u ognju tokom pripreme hrane ili drugih aktivnosti.
- Ono što je dodatno zanimljivo jeste razlika u obliku i dimenzijama ognjišta. Sva tri ognjišta su bila plitka i otvorena, ali su se razlikovala po veličini i načinu izgradnje. To ukazuje na mogućnost da su imala različite namene. Na primer, jedno ognjište je bilo znatno veće i možda je služilo za aktivnosti koje su zahtevale više toplote, dok su druga dva bila manja i verovatno korišćena u svakodnevnim situacijama, možda čak i u različitim godišnjim dobima.
Iz svega navedenog može se zaključiti da su ljudi ledenog doba imali izuzetno razvijene veštine kada je u pitanju kontrola vatre. Znali su kako da je koriste ne samo za osnovne potrebe poput grejanja i kuvanja, već su znali i kako da prilagode njeno korišćenje uslovima i dostupnim materijalima.
- Iz svega navedenog može se zaključiti da su ljudi ledenog doba imali izuzetno razvijene veštine kada je u pitanju kontrola vatre. Znali su kako da je koriste ne samo za osnovne potrebe poput grejanja i kuvanja, već su znali i kako da prilagode njeno korišćenje uslovima i dostupnim materijalima. Njihova sposobnost da ložišta dizajniraju na način koji omogućava postizanje visokih temperatura govori u prilog visokom stepenu tehničke i praktične inteligencije.
Ipak, ostaje pitanje zašto je tragova o korišćenju vatre iz tog perioda tako malo. Naučnici pretpostavljaju da je kombinacija više faktora – od klimatskih promena, nestabilnog tla koje je vremenom uništilo mnoge dokaze, do eventualnog korišćenja drugih metoda preživljavanja – dovela do toga da imamo tako ograničen uvid u ovu temu.
