Znate li za “Srpski Ostrog” manastir koji posećuje mnogo ljudi ali nije toliko na glasu kao pojedini manastiri,ovaj manastir je pravo čudo a priče iz njega greju srca vernika.
- Manastir Kumanica, smešten u dramatičnom pejzažu Kumaničke klisure, na samoj granici Srbije i Crne Gore, vekovima inspiriše vernike svojim duhovnim i istorijskim značajem. Zovu ga srpskim Ostrogom, ne samo zbog njegovog mističnog ambijenta i duhovne snage, već i zbog brojnih priča o čudesnim isceljenjima koje su se navodno dogodile unutar njegovih zidina. Iako ne postoje precizni pisani podaci o vremenu njegovog nastanka, predanja ga smeštaju na kraj 13. veka, a njegov duhovni značaj traje do danas.
Naziv „srpski Ostrog“ manastir je dobio jer su monahinje koje su živele u njemu svedočile o isceljenjima nalik onima iz manastira Ostrog. I vernici i sveštenici tvrde da su se u Kumanici dešavala čuda – ljudi koji su bolovali od teških bolesti ili su bili nepokretni odlazili su sa ovog mesta obnovljeni, fizički i duhovno. Priča o devojci muslimanske veroispovesti iz Bijelog Polja koja je, prema predanju, prohodala nakon molitve i pomazanja svetim uljem u manastiru, prenosi se s kolena na koleno kao dokaz da su vera i molitva univerzalni i ne poznaju verske granice.
- Poreklo samog imena manastira obavijeno je velom tajne. Postoje tri različita predanja o tome. Prema jednom, bogati srpski velmoža, bežeći od Turaka, ostavio je sve svoje blago kumovima, koji su u njegovu čast podigli manastir. Drugo predanje kaže da su manastir osnovali Kumanci, Bugari poreklom, dok treće sugeriše da je ime povezano sa porodicom Kumanci, lokalnom vlastelom iz tog kraja. Bez obzira na tačno poreklo, veruje se da je manastir podigao Sveti Grigorije, duhovnik koji je možda pripadao lozi Nemanjića, a njegove mošti i danas počivaju u ovoj svetinji.
Istorijski podaci kažu da je Aleksandar Deroko, poznati srpski arhitekta, 1926. godine napravio prvi nacrt tada ruinirane svetinje, a rad na njenoj rekonstrukciji kasnije je dopunio Đorđe Bošković. On je pretpostavljao da manastir potiče iz perioda između 16. i 17. veka.
- Kao i manastir Ostrog, Kumanica nosi i jednu važnu poruku – iz svetinje se ništa ne sme uzeti bez blagoslova. Postoji predanje o mladiću koji je, u vreme kada su Turci rušili manastir, uzeo kamen bez dozvole. Kasnije je doživeo porodičnu tragediju, izgubivši oboje dece. U dubokoj tuzi, setio se svog greha i vratio kamen moleći za oproštaj. Narod veruje da onaj ko se iskreno pokaje i zavetuje da više neće grešiti, u Kumanici može pronaći duhovno isceljenje.
Verovanje u čudesnu moć manastira nije ograničeno samo na pravoslavne vernike. Kumanicu poštuju i muslimani, koji zajedno sa pravoslavcima već decenijama dolaze da se mole u ovoj svetinji. Tokom 20. veka, kada je planirano da nova železnička pruga prođe tačno preko ruševina manastira, i pravoslavci i muslimani su se zajedno pobunili, zahtevajući da se svetinja očuva. Njihova molba je uslišena, što mnogi tumače kao znak da viša sila štiti ovo sveto mesto.
- Danas, obnovljeni manastir Kumanica stoji tik uz reku Lim, dostupan svim ljudima dobre volje. Vernici i dalje dolaze da se mole, traže isceljenje ili mir, svesni da je ova svetinja mnogo više od arhitektonske lepote – ona je svedočanstvo o veri, istrajnosti i nadi u bolje sutra. Kumanica je mesto gde se brišu granice između vera, gde molitva ima zajednički jezik, i gde su čuda – ako verujete – zaista moguća.
