Svi mi volimo da kupujemo nove krpice i suknjice, ali da li stvarno znamo od koga kupujemo i kakvi su oni zaista? U današnjem izdanju članka Vam donosimo ispovest devojke koja je radila u raznim trgovačkim centrima koje mi obožavamo da posjećujemo…
Od poznatih modnih lanaca do velikih supermarketa, ovakvi poslovi često važe za pristupačne i dobro plaćene, a ono što ih čini posebno privlačnim je to što u većini slučajeva ne zahtevaju prethodno iskustvo. Međutim, iza naizgled jednostavnog opisa posla kriju se izazovi o kojima se retko priča – iscrpljujući fizički napor, svakodnevno suočavanje s nepoštovanjem kupaca i često slaba podrška nadređenih.
- Na popularnom forumu Reddit jedna devojka iz Hrvatske odlučila je da podeli svoja iskustva radeći u različitim trgovinama poput Zare, Sport Visiona, Spara i House-a, a njena objava ubrzo je privukla pažnju mnogih.
U svom postu navela je da je u poslovnici poznatog brenda Zara u Zagrebu posao bio izuzetno naporan, uz konstantne gužve i pritisak. „Žene koje dolaze da kupuju ponašaju se prema radnicima kao da su smeće. Šeficu nije bilo briga za nas, tamo ste samo broj. Verujem da je zato mnogo studenata brzo odlazilo nakon što su se zaposlili“, napisala je ona.
- Još jedno njeno iskustvo dolazi iz Sport Visiona, gde je u početku bila zadovoljna. „Tada je satnica bila veća nego u drugim prodavnicama i radila sam po osam sati. Prvih nekoliko nedelja sve je delovalo dobro, ali kada se promenio šef i otišlo nekoliko radnika, situacija se preokrenula. Kao i u Zari, stalni radnici su bili bezobrazni i često su iskorišćavali studente“, dodala je.
Njene reči potvrdile su i druge korisnice foruma. Jedna devojka je podelila svoje iskustvo iz Spara, gde je istakla da je satnica bila odlična i da je često bila pozivana na posao. Ipak, ono što joj je najviše zasmetalo bili su kupci, posebno starije osobe koje, kako kaže, nisu pokazivale ni trunku poštovanja. „Niko mi nije dao nikakvu obuku, samo su me stavili na najveću kasu usred najveće gužve – snađi se kako znaš“, napisala je.
- Rad u prodavnici brenda House bio je, prema rečima još jedne devojke, više nego monoton. „Kupaca gotovo da i nema. Sama sam u prodavnici šest sati i ne smem da koristim telefon. Studenti im stalno otkazuju, pa te zovu u 22.30 da pitaju možeš li da dođeš sutra ujutru da radiš“, navela je ona.
Njihove objave pokrenule su lavinu komentara i iskustava drugih ljudi koji su se našli u sličnim situacijama. Jedan korisnik je posavetovao: „Na svim studentskim poslovima tog tipa radite koliko morate i ne dozvolite da vas posao previše optereti.“
- Druga devojka se nadovezala: „Ovo za Spar je tačno. Radila sam kao blagajnica i sećam se da me bukvalno bacili u vatru bez ikakve obuke. Kupci znaju da budu užasni, ali imala sam sreću da su kolege bile spremne da pomognu. Radila sam puno radno vreme, 40 sati nedeljno, i nekako sam izgurala.“
Ipak, nisu svi komentari bili na strani studenata. Jedan muškarac je napisao: „Većina stalnih radnika nema osnovnu kulturu. Razumem da se studenti često menjaju i da su neki neodgovorni, ali ako vidiš da je neko ozbiljan i trudi se, trebalo bi ga tretirati s poštovanjem. Neki se ponašaju kao da smo zajedno čuvali ovce, a možda bi baš oni trebalo da budu uzor mlađima. To me najviše nervira.“
- S druge strane, jedan korisnik je pokušao da sagleda situaciju i iz ugla poslodavaca: „Jako je teško raditi sa studentima. Oni znaju svoja prava, ali često zaboravljaju obaveze. Otkazivanje smena u poslednjem trenutku, nemar… Ne opravdavam stalne radnike koji ih ne shvataju ozbiljno, ali mogu da razumem frustraciju koju osećaju.“
Ova iskustva jasno pokazuju da poslovi u trgovinama nose specifične izazove, posebno za mlade ljude koji se tek uključuju na tržište rada. I dok su mnogi privučeni solidnom zaradom i jednostavnim uslovima za zapošljavanje, realnost je često drugačija – posao zna da bude fizički naporan, a odnos kupaca i kolega može značajno uticati na celokupno iskustvo.
