Da li imate problem održavanja travnjaka na ovim paklenim vrućinama i ne znate šta da radite? U nastavku današnjeg članka Vam donosimo par saveta kako da spasite svoj travnjak i “vratite” ga u život…
Tokom letnjih meseci, kada se talasi vrućine smenjuju jedan za drugim, travnjaci često pretrpe ozbiljna oštećenja. Nedostatak padavina, intenzivno sunčevo zračenje, vetrovi i stalno gaženje trave stvaraju kombinaciju faktora koja lako može pretvoriti zelenu površinu u žutu i suvu slamu. Na prvi pogled to može izgledati kao bolest trave, ali u najvećem broju slučajeva uzrok su upravo ove ekstremne vremenske prilike. Duga sušna razdoblja posebno štetno deluju na travnjak, a žute i smeđe mrlje mogu se pojaviti čak i na površinama koje se redovno i pažljivo održavaju. Ovakav prizor često budi pitanje da li se takav travnjak uopšte može spasiti ili je prekasno za bilo kakvu intervenciju.
- Važno je znati da smeđa i suva trava ne znači nužno da je cela biljka mrtva. U mnogim slučajevima, travnjak se može oporaviti. Osušenost trave je zapravo prirodni mehanizam samoodbrane. Kada uslovi postanu previše surovi, trava usporava svoj metabolizam kako bi preživela. Listovi postaju suvi i menjaju boju, ali ukoliko su koreni ostali zdravi, postoji realna šansa da će se travnjak obnoviti kada dobije dovoljno vlage. Ukoliko su, međutim, koreni uništeni i potpuno suvi, tada je obnova gotovo nemoguća i jedino rešenje je popravka ili ponovna setva.
Da biste proverili stanje travnjaka, potrebno je iskopati mali deo zemlje dubine oko 10 do 15 centimetara i pregledati korenje. Ako su korenčići elastični i čvrsti, travnjak se još uvek može spasiti. Ako su, pak, suvi i lomljivi, revitalizacija neće dati rezultate.
- Jedan od glavnih razloga zbog kojih travnjak gubi boju i postaje slamnast jeste dugotrajno izlaganje suncu, visokim temperaturama i suši. Kada nema dovoljno padavina, a sunčevi zraci brzo isparavaju čak i malu količinu vlage koja dospe na tlo, trava pati zbog nedostatka vode. Posebno je rizično kada temperature naglo porastu početkom leta jer trava nema vremena da se prilagodi promeni.
Ponekad se travnjak osuši i pored zalivanja, ali razlog može biti pogrešan način navodnjavanja. Ako se travnjak zaliva usred dana, kada je sunce najjače, kapljice vode mogu delovati poput lupa, pojačavajući sunčevo zračenje i izazivajući lokalna oštećenja na travi. Zato je najbolje zalivati rano ujutro ili uveče, kada temperature padnu i isparavanje je sporije.
- Pogrešna košnja tokom letnjih vrućina takođe može doprineti problemu. Ako se trava kosi u najtoplijem delu dana, rezovi na travkama se ne mogu brzo zatvoriti, a sunce dodatno isušuje mlade izdanke. Posledica su žuti ili smeđi vrhovi na mestu reza, zbog čega površina gubi ujednačenu boju i gustoću.
Još jedan uzrok su prevelike količine veštačkog đubriva. Preterana upotreba brzodelujućih mineralnih đubriva može „spaliti“ travu, ostavljajući tamne, suve mrlje. Ovaj rizik se može smanjiti korišćenjem đubriva sa sporim otpuštanjem i ravnomernim raspršivanjem po površini. Sličan efekat izaziva i pseći urin, jer spojevi azota u njemu deluju na tlo kao prekomerna količina đubriva, pa na mestima gde psi mokre često nastaju žuto-smeđe fleke. Nepravilna primena sredstava protiv korova može takođe uništiti travu. Neselektivni herbicidi ne razlikuju korov od trave i mogu uništiti celu površinu ako se koriste nepažljivo. Zato je važno koristiti isključivo preparate namenjene travnjacima i strogo se pridržavati uputstava proizvođača.
- Ako utvrdite da su koreni trave još uvek zdravi, najbolje rešenje je temeljno i dubinsko zalivanje. Trava se neće oporaviti ako je voda samo površinski raspoređena, već je potrebno da prodre dublje u tlo. Preporučuje se korišćenje prskalica i unos oko 15 do 20 litara vode po kvadratnom metru jednom ili dva puta nedeljno. Ovakav način zalivanja pomaže travi da razvije dublje korenje, što je čini otpornijom na sušu i ekstremne temperature u budućnosti.
Redovno održavanje, pametno zalivanje i pravilna nega ključni su za očuvanje zdravog i zelenog travnjaka, čak i tokom najtoplijih meseci. Ako se reaguje na vreme i uz malo pažnje, čak i naizgled mrtva površina može ponovo postati bujna i živopisna.
