Nakon smrti Poglavara Rimokatoličke crkve vernici u isčekivanju prate ko će biti novoizabrani papa,dok se sve to dešava iza zatvorenih vrata počele su da kruže priče o jezivom proročanstvu nakon smrti 112. pape…
- Vest o smrti pape Franje duboko je potresla katolički svet, ostavivši iza sebe tugu, ali i snažna pitanja o budućnosti Katoličke crkve i sudbini sveta. Papa je preminuo drugog dana Vaskrsa, nakon zdravstvenih komplikacija povezanih s njegovim plućima. Rim i Vatikan su od tada postali središte okupljanja vernika iz svih krajeva sveta koji dolaze da prisustvuju oproštajnoj misi i sahrani, zakazanoj najkasnije za 28. april.
U isto vreme, započeo je i proces izbora novog poglavara Katoličke crkve. U glasanju učestvuje 120 kardinala, okupljenih u konklavu. U skladu s tradicijom, kada novi papa bude izabran, iz dimnjaka Sikstinske kapele izaći će beli dim, što će simbolizovati da je Katolička crkva dobila svog novog vođu. Međutim, određeni krugovi izražavaju bojazan da se taj trenutak možda nikada neće dogoditi – i to ne iz proceduralnih razloga, već zbog mističnog proročanstva koje ponovo uzima maha među vernicima i tumačima apokaliptičnih znakova.
- Naime, smrt pape Franje podsetila je mnoge na davno poznato, ali često osporavano „Proročanstvo vrhovnih pontifeksa“, koje se pripisuje irskom biskupu Svetom Malahiju. Tekst ovog proročanstva, prvi put objavljen 1595. godine, navodi tačno 112 papa po redosledu, a papa Franja je identifikovan kao upravo 112. u nizu – što znači i poslednji. Upravo zbog te činjenice mnogi tumače njegovu smrt kao znak da se približava kraj jednog doba, a možda čak i čovečanstva, kako je najavljeno u tom apokaliptičnom tekstu.
U tom proročanstvu poslednji papa označen je kao „Petar Rimljanin“, koji će „pasti ovce među mnogim mukama“, nakon čega sledi uništenje grada „sa sedam brda“, što je jasna aluzija na Rim. Potom dolazi Strašni sud, a prema nekim interpretacijama – kraj sveta se očekuje 2027. godine. Ove reči, koje su vekovima intrigirale mnoge teologe i verujuće, ponovo su postale tema globalnih rasprava, naročito među onima sklonym apokaliptičnim tumačenjima i predviđanjima.
- Ipak, valja napomenuti da postoje različita tumačenja ovog proročanstva. Mnogi smatraju da predviđanja ne treba tumačiti bukvalno. U savremenijim čitanjima, „kraj“ označava možda samo kraj jedne ere – kraj dominacije tradicionalnog modela crkve, starog poretka vrednosti, dok bi dolazeće promene mogle doneti novo doba u kojem tehnologija i duhovnost stupaju u drugačiji odnos. To bi podrazumevalo redefinisanje uloge crkve, njenog uticaja i mesta u globalnom svetu.
Čak i unutar same Katoličke crkve, stav prema „Proročanstvu Svetog Malahija“ ostaje rezervisan i kritički. Zvanični stav crkve ne prihvata ovo proročanstvo kao autentično, već ga mnogi istoričari i teolozi smatraju mogućim falsifikatom iz 16. veka, verovatno stvorenim s ciljem da utiče na tadašnji izbor pape. Ipak, zanimljivo je to što su se neka od predviđanja neobično poklopila sa stvarnim događajima, pa je ova tema ostala otvorena za tumačenja i debate.
- Papa Franja je do poslednjeg trenutka bio aktivan i posvećen borbi za mir. U svom poslednjem obraćanju javnosti, koje je održao 20. aprila, samo nekoliko dana pre smrti, istakao je da bi svi ljudi trebalo da se posvete iskorenjivanju nasilja u svim njegovim oblicima. Njegove reči sada odzvanjaju još snažnije, kao svojevrsna duhovna oporuka svetu.
Smrt pape Franje ostavila je ne samo prazninu u Katoličkoj crkvi, već i pokrenula talas razmišljanja o budućnosti duhovnosti, sveta i ljudske odgovornosti prema sebi i drugima. Dok se čeka izbor novog pape, u vazduhu lebde pitanja o smeru kojim će crkva i čovečanstvo krenuti, i da li se nalazimo pred zaista važnom prekretnicom u istoriji vere i civilizacije.
