Verski stručnjak je pokušao da reši sve nedoumice za vernike oko obeležavanja 40 dana za pokojnike tvrdeći da većina nas jako greši ,u nastavku današnjeg članka pročitajte opširnije.
- U pravoslavnoj tradiciji, četrdeseti dan od smrti predstavlja ključan trenutak u životu duše preminulog. Prema verovanjima, duša pokojnika tada izlazi pred Božiji pravedni sud i nastavlja svoj put ka večnom životu. Parastos, obred molitve za pokojnu dušu, smatra se obaveznim na 40. dan, kako bi se simbolički ispratila duša iz materijalnog sveta. Međutim, mnoge ljude buni pitanje – kako se tačno računa 40. dan i da li je nužno da parastos bude obavljen baš na taj dan?
Kako izračunati 40. dan?
Protojerej stavrofor Milan Gardović objašnjava da parastos treba biti obavljen tačno na 40. dan, računajući od dana smrti. Ovaj dan nije moguće pomeriti, jer se veruje da je to dan kada duša preminulog definitivno izlazi iz sveta koji je poznavao i prelazi na veći, nebeski nivo.
- Prema učenju Crkve, dan se računa do 16 časova. Posle tog vremena, smatra se da nastupa novi dan. Ovo je u skladu sa biblijskim učenjima o stvaranju sveta, gde prvo dolazi veče, a potom jutro. Dakle, 40. dan je jasno definisan i mora se obeležiti tog dana, jer je to trenutak kada duša prelazi na drugi svet.
Tradicionalni obredi i običaji
Na 40. dan od smrti, u crkvi se obavlja parastos, a vernici donose koljivo – kuvano žito. Žito simbolizuje Hristove reči: “Zrno mora da umre da bi donelo rod”, što se tumači kao simbol smrti i uskrsnuća. Žito podseća na smrtnost tela i besmrtnost duše, koja nastavlja svoj put ka Carstvu nebeskom.
- Pored žita, koristi se i crno vino, koje simbolizuje Božje milosrđe, koje leči rane greha. Sveća, koja se pali tokom parastosa, označava svetlost Hristovu, koja obasjava dušu preminulog, podsećajući nas na spasenje i svetlost koju je Hristos doneo svetu. Svetlost sveće simbolizuje žrtvu, koju je Hristos podneo za spasenje čovečanstva.
Zadušnice i važnost subote
Iako je četrdeseti dan ključni trenutak, postoji i običaj koji nalaže da se parastos obeleži u subotu, dan kada se Crkva seti svih preminulih. Zadušnice, koje se održavaju četiri puta godišnje, uvek padaju u subotu, jer je to dan posvećen sećanju na preminule. Subota, kao dan posvećen mrtvima, pruža priliku da se kroz Svete liturgije i parastose pomene duše onih koji su otišli.
- Kako se ponašati kada nismo u mogućnosti doći na groblje?
Verski analitičar Draško Đenović ističe da je najvažnije setiti se mrtvih. Iako mnogi vernici možda nisu u mogućnosti da prisustvuju parastosu zbog geografske udaljenosti ili drugih razloga, bitno je da se upaliti sveća ili kandilo kod kuće, kao znak sećanja i molitve za pokojnika. Molitva i setnja duše mogu se obaviti i na daljinu, sve dok je prisutna iskrena želja da se pomogne duši preminulog.
Zaključak
- Četrdeseti dan od smrti je vreme kada duša preminulog izlazi pred Božiji sud i prelazi u večni život. Obeležavanje ovog dana obavezno je i mora biti obavljeno tačno na 40. dan. Parastos je simbolički trenutak u kojem vernici iskazuju poštovanje prema duši preminulog, koristeći žito, vino i sveće kao simbole smrti, pokajanja i spasenja. Ako nismo u mogućnosti prisustvovati obredu, najvažnije je setiti se mrtvih i moliti se za njihove duše, zapalivši svetlost u njihovom sećanju.
