U današnjem članku Vam donosimo par zanimljivosti vezano za našu tradiciju i historiju. U nastavku saznajte nešto malo više o svojim precima i svom prezimenu…
Prezime je sastavni deo našeg identiteta, ono što uz lično ime čini jedinstvenu oznaku svakog pojedinca. Nasleđujemo ga od svojih predaka i ono nam ukazuje na poreklo, korene i često priča priču o prošlosti koju možda i ne znamo.
- Na našim prostorima prezimena su počela da se formiraju u drugoj polovini 14. veka, a posebno kod slovenskih naroda korišćeni su različiti sufiksi koji su davali značenje tim prezimenima. Najčešći je nastavak „-ić“, koji označava nešto malo ili mlado, dok nastavak „-ović“ jasno upućuje na to da je neko „potomak od“ određene osobe. Tako su, zahvaljujući zapisima iz prošlosti – carskim i manastirskim poveljama, kraljevskim spisima iz srednjeg veka – sačuvana mnoga prezimena koja i danas postoje u gotovo istom obliku.
Prezimena kao što su Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan i Bujak smatraju se jednim od najstarijih srpskih prezimena. Mnoge od njih pronalazimo u istorijskim dokumentima iz 13. i 14. veka, poput čuvene Dečanske hrisovulje kojom je kralj Stefan Dečanski darovao deo svojih poseda manastiru Visoki Dečani.
- Većina srpskih prezimena nastajala je po muškim precima, što se naziva patronimima. Tako su se potomci Jovana nazivali Jovanovićima, Petrovi su postajali Petrovići, a Nikolini – Nikolići. Prezimena koja potiču od ženskih predaka, poznata kao matronimi, ređa su i obično su vezana za žene koje su se istakle ili ostale udovice i postale stub porodice. Takvi su primeri prezimena Marić, Stanić ili Jelić.
Postoje i prezimena koja su nastajala na osnovu fizičkog izgleda ili karaktera predaka. Tako imamo Slijepčeviće, Ćosiće (po nekome ko je bio bez brkova), Brkiće (brkate ljude), Mudriniće, Divljake i Bujke, koji su možda označavali ljude hitre naravi. Ima i onih koja su nastala prema zanimanju: Samardžić (od samardžije – majstora za sedla), Moler, Ćurčić (od ćurčije – krznara), Kalajdžić (od kalajdžije – majstora za kalajisanje), Hodžić (od hodže – muslimanskog sveštenika), ili Keserović (keser je tesla, stolarska alatka). Prezimena po mestima porekla poput Birčanin, Crnogorac ili Bosanac, česta su u Vojvodini i svedoče o migracijama porodica.
- U Crnoj Gori i Hercegovini, gde je tradicija posebno negovana, sačuvana su neka od najstarijih prezimena. Ona često nose ratnički prizvuk i nastala su u sredinama gde je trebalo pokazati snagu pred drugim bratstvima. Prezimena poput Grdinić, Grubanov ili Jovanda osmišljena su tako da zvuče silno, gotovo zastrašujuće, kako bi ulivala strahopoštovanje. Prezime Jovanda, na primer, izvedeno je iz imena Jovan, ali na način da deluje snažno i opominjuće.
Neka prezimena upućuju na povezanost sa životinjama koje su u davna vremena imale simboličku snagu. Prezimena Vukotić, Međedović i Drakulić nose snagu vuka, medveda ili zmaja, i trebalo je da zaštite nosioca od neprijatelja i zlih sila. Prezime Drakulić nema nikakve veze sa vampirima, već potiče od starog balkanskog imena Drakul, a poznato je u Srbiji još od 11. veka, mnogo pre nego što je Vlad Cepeš stekao svoju zloglasnu reputaciju.
- S druge strane, neka prezimena danas izazivaju osmeh jer su u prošlosti imala drugačije značenje. Prezime Gaće, na primer, u davna vremena značilo je pantalone, a ne donji veš. Takođe, prezimena poput Karagaća označavala su čoveka sa crnim pantalonama, dok prezimena poput Derigaće, Paligaće ili Serigaće svedoče o tadašnjim nazivima odeće i običajima. Prezime Kurajica nekada je bilo sasvim uobičajeno jer je „kur“ na staroslovenskom označavao petla, dok je danas njegovo značenje potpuno promenjeno.
Neka prezimena nose i tragove zanimljivih porodičnih priča. Prezime Domazet, na primer, označavalo je muškarca koji je nakon ženidbe otišao da živi u kući i na imanju ženine porodice. Žugić je izvedeno iz reči „žuga“ koja se koristila za prizivanje gusaka ili kao naziv za tvrdokrilca u đubretu, ali i za ljude prepredene naravi.
- Postoje i prezimena koja su nastala od reči koje su vremenom izbledele iz svakodnevne upotrebe. Tako je prezime Danilović izvedeno iz ličnog imena Danilo, Divac potiče od reči div i znači „mladi div“, a prezime Ekmečić nastalo je po zanimanju pekara. Prezime Karadžić vodi poreklo od reči karadža, što je označavalo crnog vola ili srnu. Prezime Korać je povezano sa kovačkim zanatom jer korać predstavlja čekić za potkivanje konja. Prezime Savić se vezuje za ime Sava, dok je Stojaković izvedeno iz reči „stojak“ – drveni štap kojim su nekada mlatili žito.
Interesantno je i poreklo prezimena Glumac. U nekim krajevima ta reč se odnosila na onoga ko se prikradao sobi mladenaca i prisluškivao tokom prvih noći posle svadbe, da bi kasnije obaveštavao zajednicu o onome što se dogodilo.
- Danas prezimena čuvaju tragove prošlih vremena, sa sobom nose istoriju porodica, ali i bogatstvo jezika i običaja. Njihova značenja i poreklo često nas podsećaju da su naši koreni dublji nego što možemo da zamislimo.
