Olako posežemo za lekovima,posebno za antibioticima iako odgovorni lekari njih ostavljaju tek za kraj mi sami sebi napravimo terapiju i u većini slučajeva pogrešimo.Danas pročitajte šta to tvrdi poznati lekar Nestorović.
- U savremenom društvu sve je više bolesti koje, prema rečima profesora dr Branimira Nestorovića, nismo nasledili – već smo ih sami stvorili. Ovaj istaknuti pulmolog, poznat po svojim nekonvencionalnim, ali duboko promišljenim stavovima, ističe kako su zapaljenske bolesti creva, poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, direktna posledica modernog načina života. Smatra da su ove bolesti rezultat pretjerane higijene i sterilnih uslova u kojima danas živimo.
Dok je u prošlosti čovek bio izložen brojnim mikroorganizmima – kroz prljavštinu, infekcije i fizički kontakt s prirodom – imuni sistem je imao stalne izazove koji su ga održavali u ravnoteži. Međutim, kako su se ljudi počeli sve više „čistiti“, sapunima i antibakterijskim sredstvima, taj kontakt je drastično smanjen. Prema Nestoroviću, ova sterilnost je dovela do toga da imuni sistem ostane bez spoljašnjih stimulusa, pa počinje da napada sopstvene ćelije – što je, prema njemu, suština autoimunih bolesti.
- Naglašava da nas samo mali broj bakterija zaista ugrožava, dok ogromna većina nema nikakav interes za ljudski organizam. Na planeti postoji stotine hiljada vrsta bakterija, ali samo mali deo njih ima potencijal da izazove infekcije kod ljudi. Uprkos tome, ljudi sve češće koriste sredstva koja „ubijaju 99% bakterija“, ne shvatajući da na taj način narušavaju prirodnu ravnotežu sopstvene kože i unutrašnjeg mikrobioma.
Kada se govori o antibioticima, Nestorović tvrdi da se oni danas koriste potpuno neodgovorno. Ljudi ih često uzimaju iz navike ili zbog straha, iako nisu uvek neophodni. Objašnjava da antibiotici ne leče, već samo usporavaju razmnožavanje bakterija, dok ključnu ulogu u oporavku ima sopstveni imuni sistem. Ukoliko osoba nema dovoljan broj belih krvnih zrnaca, nijedan antibiotik joj neće pomoći.
- Posebno upozorava na to koliko antibiotici mogu oštetiti organizam. Njihovo prekomerno korišćenje remeti balans u telu, jer ćelije ljudskog tela i bakterija imaju mnogo sličnosti. Postoji više desetina hiljada sintetičkih antibiotika, ali se koristi samo nekoliko stotina – ostali su previše toksični. Stoga, Nestorović antibiotike naziva „nužnim zlom“ koje treba koristiti samo kada su zaista potrebni.
Ipak, ukazuje da priroda već nudi brojne alternative – prirodne antibiotike koje često zanemarujemo. Među najefikasnijima su beli luk, koji sadrži moćan sastojak alicin, i propolis, supstanca koju proizvode pčele, a koja sadrži desetine prirodnih antibiotika. Osim toga, začinske biljke imaju značajnu lekovitu vrednost. Origano, crni biber, i mnoge druge biljke, koje su se kroz istoriju koristile i za očuvanje hrane, pokazale su se kao snažna podrška organizmu u borbi protiv bakterija.
- U pedijatrijskoj praksi, objašnjava Nestorović, svega dva do četiri odsto infekcija su zaista bakterijske prirode. Ostale su virusne i ne zahtevaju antibiotike. Čak i gnojna angina, za koju se često daje antibiotik, prolazi sama od sebe. Prevencija komplikacija antibioticima je mit koji, kako kaže, nema naučnu osnovu. Jedina izuzetna situacija gde se antibiotik preventivno preporučuje jeste grip, kako bi se smanjila verovatnoća razvoja zapaljenja pluća.
Nestorović naglašava da razume roditeljsku brigu i želju da dete što pre ozdravi, ali ističe da mnogi lekari ne prepisuju antibiotike iz medicinskih, već iz socijalnih razloga – iz straha da ih pacijenti ne optuže za nemar, ili pod pritiskom zabrinutih roditelja.
- Na kraju, zaključuje da je uzrok mnogih bolesti današnjice nedostatak fizičke aktivnosti i prevelik stres. Telo je napravljeno da se kreće, a um da bude aktivan. Depresija, kako kaže, ne sme biti prihvaćena kao trajno stanje, jer vodi ka bolestima. Čovek, prema njegovom mišljenju, treba da se vrati prirodi, jednostavnosti i umerenosti – i u životu, i u lečenju.
