Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju kao dan posvećen Svetim mučenicima Kiru i Jovanu, a mi danas za Vas donosimo par narodnih vjerovanja i običaja koji se vežu za ovaj praznik…
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Kiru i Jovanu, odnosno dan kada su njihove mošti prenesene u mesto Manutin. Ovaj događaj se u crkvenom kalendaru obeležava 11. jula, dok se glavni praznik u čast ovih svetitelja slavi 13. februara. Vernici se sa posebnom pobožnošću sećaju njihovih stradanja i brojnih čudesa koja su se dogodila zahvaljujući njihovim svetim moštima.
- Sveti Kir i Jovan su u hrišćanskoj tradiciji poznati kao zaštitnici bolesnih i kao veliki čudotvorci. Njihova dela ostavila su dubok trag među vernicima, a njihove mošti su kroz istoriju smatrane izvorom isceljenja i duhovne utehe. Prema predanju, Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, uputio je svoje molitve Bogu sa željom da se iskorenjuje idolopoklonstvo i očisti mesto Manutin, gde se tada nalazio hram posvećen idolima i gde je, prema verovanju, vladala demonska sila. Njegove usrdne molitve bile su uslišene – anđeo Božji javio mu se sa porukom da će Manutin biti očišćen od svakog zla ukoliko na to mesto prenese mošti svetih mučenika Kira i Jovana.
Patrijarh je poslušao ovu božansku zapovest i u Manutinu podigao crkvu u njihovu čast, prenoseći tamo njihove česne mošti. Ubrzo nakon toga, mesto je postalo poznato po mnogim čudesnim isceljenjima koja su se događala na grobu ovih svetitelja. Istorijski zapisi i crkveno predanje svedoče o mnogim ljudima koji su ozdravili zahvaljujući njihovom zagovorništvu. Među onima koji su doživeli čudo bio je i Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana, koji je bio izlečen od škrofula. Čovek po imenu Teodor je povratio vid, dok je Isidor iz Majuma ozdravio od truljenja crne džigerice. Žena po imenu Teodora izbavljena je od trovanja, a Evgenije od teške vodene bolesti. Brojni drugi ljudi doživeli su isceljenje od različitih bolesti i muka, što je učvrstilo veru naroda u svetost ovih mučenika.
- Svi ovi događaji vezuju se za 412. godinu i od tada se prenose sa generacije na generaciju među hrišćanima, kao svedočanstvo o snazi vere i Božijem promislu. Vernici i danas posećuju svetinje povezane sa ovim mučenicima i sa poverenjem im se obraćaju za pomoć i zaštitu. Smatra se da njihove mošti imaju posebnu moć isceljenja i da pomažu onima koji se sa čistim srcem i verom obrate u molitvi.
Na današnji dan mnogi vernici započinju jutro molitvom i posebnim rečima upućenim Bogu i svetiteljima, zahvaljujući na svemu što su učinili za ljudski rod. Srpska pravoslavna crkva ističe značaj Svetih Kira i Jovana kao primera nepokolebljive vere i smirenja, čak i u trenucima najtežih iskušenja. Njihov život i dela služe kao nadahnuće svima koji se bore sa ličnim izazovima, jer pokazuju da je Božija milost neograničena za one koji joj se predaju sa verom.
- U današnjem vremenu, ovaj praznik se obeležava molitveno i sa dubokim poštovanjem. Vernici pale sveće i upućuju molitve, verujući da će ih Sveti Kir i Jovan čuvati od bolesti, zlih misli i svakog neprijateljstva. Posebno se preporučuje da se na ovaj dan učine dobra dela, pomogne potrebitima i uputi iskrena molitva za mir u porodici i zdravlje bližnjih.
Molitva koja se upućuje Gospodu kroz zagovorništvo Svetih Kira i Jovana glasi: „Kao neoborivu stenu darovao si nam čudesa Tvojih svetih mučenika, Hriste Bože. Njihovim molitvama sabore bezbožnika razori, a skiptre carstva osnaži, jer si Ti Jedini Blag i Čovekoljubiv.” Ove reči vernici izgovaraju sa dubokom verom u srcu, verujući da će im Sveti Kir i Jovan pomoći i pružiti utehu u svim životnim teškoćama.
