U nastavku današnjeg članka vam prenosimo jednu jak9o zanimljivu priču koja je obišla celi Balkan.Naime,radi se o Ružici koja se udala za Srbina i rodila mu 5 sinova a Vi saznajte koji je to sin od njih 5 odlučio da izda svoj narod i veru..
- U selu Komarani, u srcu Limske doline, nedaleko od Prijepolja, početkom 20. veka živela je Ružica Pejović, žena čija priča i danas inspiriše generacije. Kao majka petorice sinova, Ružica je živela u vremenu koje je od ljudi tražilo hrabre odluke i ogromnu snagu. Upravo ona je svojim delima pokazala da je majčinska ljubav moćnija od svih društvenih i verskih barijera.
Jedan od njenih sinova, mladić po imenu Risto, jednog dana je napustio roditeljski dom i otišao da živi kod imućne muslimanske porodice Poturak. U toj porodici prešao je u islam, promenio ime u Alija i uzeo njihovo prezime. Razlozi zašto je Risto otišao zauvek iz svoje kuće nikada nisu do kraja razjašnjeni. Neki veruju da je Ružica, iz čiste ljudskosti i saosećanja, poverila sina porodici koja nije imala dece kako bi oni dobili naslednika. Drugi pak misle da je u pitanju bila pomoć u teškoj životnoj situaciji. Ipak, ono što je sasvim sigurno jeste da ljubav između majke i sina nikada nije nestala.
- Ružica nikada nije pravila razliku među svojom decom. Volela je Aliju jednako kao i svoju drugu decu. Po predanjima koja su se prenosila kroz generacije, ona je naizmenično boravila kod sina Luke, koji je ostao veran pravoslavlju, i kod sina Alije, koji je živeo kao musliman. U vremenu kada su podele po veri i poreklu bile duboko ukorenjene, ovakvo majčinsko ponašanje bilo je retkost i smatrano za nešto izuzetno hrabro i plemenito.
Godine 1919. prijatelj porodice, advokat Andrija Bogdanović, zabeležio je trenutak koji je postao simbol tolerancije i suživota. Napravio je fotografiju na kojoj se vide Ružica i njena dva sina – Luka u šajkači i Alija sa turbanom – dok je ona obučena u tradicionalnu srpsku narodnu nošnju. Ova slika se više od jednog veka čuva kao porodično blago, a postala je i šira simbolika zajedništva u kraju gde su ljudi različitih vera i porekla živeli jedni pored drugih.
- Andrijin sinovac, Vladimir Bogdanović, želeo je da priča o Ružici i njenoj porodici ostane upamćena i da se prenosi novim generacijama. Na njegovu inicijativu nastala je ideja o spomeniku koji bi svedočio o ljubavi i toleranciji. Tako je akademski vajar Goran Čpajak, poreklom iz Prijepolja, izradio skulpturu simboličnog naziva „Zauvek braća“.
Skulptura je isklesana u granitu, jednom od najtvrđih materijala, kako bi se dodatno naglasila snaga i istrajnost ljudi iz tog kraja. Postavljena ispred Muzeja u Prijepolju, skulptura prikazuje majku Ružicu u narodnoj nošnji, sa jednim sinom u šajkači i drugim u turbanom. Danas ona predstavlja trajni znak suživota, razumevanja i majčinske ljubavi koja ne poznaje granice vere i porekla.
- Više od jednog veka nakon tih događaja, ispred skulpture Ružice Pejović dogodio se poseban susret. Potomci dve porodice, Milinko Pejović iz Užica i Lutvo Poturak iz Prijepolja, okupili su se kako bi odali počast svojoj prabaki i odluci koju je donela u složenim i izazovnim vremenima. Obojica danas s ponosom govore o toj porodičnoj istoriji i smatraju svojom dužnošću da priču prenesu i narednim generacijama.
Milinko ističe da je retkost imati prabaku čije je srce bilo toliko veliko da je prevazišlo sve podele, dok Lutvo naglašava koliko je važno mladima preneti ovu priču o ljubavi, ljudskosti i porodičnim vezama koje su jače od svih razlika. Njih dvojica su danas živi dokaz da je, uprkos svim preprekama, ljubav ono što povezuje ljude i traje mnogo duže od svakog društvenog ili verskog okvira.
