U crkvenom kalendaru je mnogo bitnih datuma,takav je i ovaj današnji.Dan kada obeležavamo pojavu časnog krsta.U nastavku današnjeg članka Vam pišemo običaje i vrednovanja za ovaj datum..
- Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju izuzetno značajan događaj – pojavu Časnoga Krsta na nebu iznad Jerusalima, koji se zbio 357. godine, u vreme Svete Pedesetnice. Prema predanju, u devet sati ujutru tog dana, na nebu se ukazao svetli krst iznad Golgote, koji se prostirao sve do Gore Maslinske. Ovaj nebeski prizor bio je toliko snažan i upečatljiv da je izazvao strahopoštovanje kod svih koji su ga videli.
Časni Krst, kako se opisuje u crkvenim zapisima, bio je svetliji od sunca i lepši od najlepše duge. Njegova širina bila je jednaka njegovoj dužini, a prostirao se iznad svetih mesta hrišćanstva. Pojava je bila toliko snažna da su ljudi momentalno ostavljali sve što su radili i izlazili iz kuća kako bi posmatrali ovo božansko znamenje.
- Povod za pojavu ovog čudesnog prizora vezuje se za trenutak kada je car Konstantin Veliki preminuo, a na presto došao njegov sin Konstancije, poznat po svojim jeresima i odstupanju od pravoslavne vere. U vreme političke i duhovne nestabilnosti, nebesko čudo ukazalo se kao jasan znak božanske intervencije.
Stanovnici Jerusalima, bez obzira na veru ili društveni položaj, pojurili su u crkve kako bi ujedinjeno proslavljali ime Isusa Hrista. Ovaj trenutak bio je prekretnica – ne samo za vernike, već i za one koji su do tada sumnjali ili se protivili hrišćanskom učenju.
-
Nevernici, zatečeni prizorom, postali su svedoci božanske sile i mnogi od njih su, obuzeti strahopoštovanjem, prihvatili hrišćansku veru.
-
Jeretici, koji su do tada širili učenja protivna pravoslavlju, pokajali su se i vratili Crkvi.
-
Brojni su se ljudi tada prvi put krstili, prihvativši pravoslavlje kao svoju veru.
-
Sam događaj dodatno je potvrdio vernicima da njihova vera nije zasnovana na rečima mudrih govornika, već na sili Duha Svetoga i čudesnim nebeskim znacima.
Patrijarh Kirilo, koji je tada predvodio jerusalimsku crkvu, protumačio je ovaj znak kao potvrdu božanskog porekla hrišćanske vere. Bio je to trenutak kada se sama priroda podložila sili božijoj, kako bi posvedočila istinu o Hristovom božanstvu.
U narodu su se sačuvali brojni običaji i verovanja vezani za ovaj dan:
-
Prema starom narodnom verovanju, u večernjim satima treba pogledati u nebo. Ako se na nebu vide četiri zvezde koje formiraju oblik krsta, smatra se da će vam se ispuniti želja.
-
Takođe se veruje da se na današnji dan ne bi trebalo baviti poslovima koji uključuju upotrebu igle – poput šivenja, veza ili heklanja – jer se smatra da ti poslovi mogu doneti nesreću ili ometati duhovni mir.
-
Vernici obično dan provode u molitvi i tihovanju, sa svećom upaljenom za zdravlje i duhovno prosvetljenje.
Pojava Časnoga Krsta iz 357. godine ostala je zapamćena kao jedan od najsnažnijih simbola božanske prisutnosti na zemlji. Taj događaj i danas inspiriše vernike širom sveta da učvrste svoju veru, traže milost i podršku odozgo i podsete se na značaj skromnosti, pokajanja i jedinstva u veri.
- Na današnji dan, Crkva ne samo da obeležava čudo, već i poziva vernike da u sebi prepoznaju božanski plamen, da se duhovno očiste i podsete da vera nije samo reč ili tradicija, već lični odnos sa Bogom koji se, ponekad, očituje i kroz nebeska znamenja.
