Ljudska gromada koja je promenila svet iz korena i bez njegovog postojanja svet bi bio uskraćen za mnoge stvari je po nekim predanjima i izvorima iizračunao tčan momenat kada će svet kakav poznajemo nestati..U današnjem članku vam pišemo upravo o tome a Vi pročitajte do kraja ukoliko se usudite..
- Jedna od najfascinantnijih figura u istoriji nauke, ser Isak Njutn, poznat je širom sveta po svom revolucionarnom radu u oblasti fizike, matematike i astronomije. Međutim, manje je poznato da se ovaj um iz 17. veka, pored naučnih istraživanja, bavio i teološkim i proročanskim razmatranjima – uključujući i temu kraja sveta. Njegova predviđanja su u to vreme ostala u senci njegovih naučnih otkrića, ali danas ponovo privlače pažnju, naročito zbog neverovatne preciznosti i ozbiljnosti s kojom im je pristupio.
Naime, Njutn je još 1704. godine pokušao da matematički izračuna datum kada bi, po njegovom mišljenju, mogao nastupiti kraj sveta. Ono što ovaj slučaj čini drugačijim od brojnih “teorija zavere” jeste činjenica da Njutn svoje proračune nije temeljio na pukim nagađanjima, već na kombinaciji biblijskog teksta i numeričke analize. Ključni izvor za njegov rad bila je Knjiga proroka Danila iz Starog zaveta – delo koje se u hrišćanskoj tradiciji smatra jednom od najmističnijih i najproročanskijih.
- Kroz tumačenje stihova iz te knjige i sopstvene matematičke formule, Njutn je došao do godine 2060. kao mogućeg “kraja sveta”. Međutim, važno je napomenuti da po Njutnovom viđenju, taj kraj nije zamišljen kao kataklizmički događaj prepun razaranja i uništenja. On ne govori o nuklearnim eksplozijama, prirodnim katastrofama ili potpunom uništenju planete. Umesto toga, Njutn zamišlja duhovni preokret i transformaciju sveta.
Po njegovom shvatanju, godina 2060. mogla bi da predstavlja trenutak kada se, prema hrišćanskoj eshatologiji, Isus Hrist vraća na Zemlju kako bi uspostavio večni mir. Taj dolazak bi, međutim, podrazumevao i sud o čovečanstvu – kraj postojećeg poretka, obračun sa nepravdom i uvođenje božanskog sistema vrednosti. Njutn je verovao da će se time okončati vekovi političkog haosa, verskih podela i ljudskog nemira.
- Zanimljivo je to da je do svoje procene došao uzimajući u obzir godinu 800. kao polaznu tačku – godinu kada je osnovano Sveto rimsko carstvo. Dodavanjem 1260 godina – simboličnog broja koji se u Bibliji često pominje kao vremensko razdoblje velike važnosti – dolazi se upravo do 2060. godine.
Ipak, Njutn nije želeo da svojim predviđanjem širi paniku. Naprotiv, u svojim spisima jasno naglašava da je svrha njegovog istraživanja da pokaže kako Božija volja upravlja istorijom i da ljudi treba da žive u skladu s moralnim i duhovnim načelima. Po njemu, kraj sveta ne bi trebalo da izaziva strah, već da bude podsticaj za duhovno preispitivanje.
- Njegov pogled na apokalipsu više liči na proces duhovne obnove nego na destrukciju. U tom smislu, Njutnovo “proročanstvo” može se posmatrati kao poziv čovečanstvu da se pripremi – ne za uništenje, već za viši nivo postojanja u kojem vladaju mir, istina i pravednost.
Naravno, kao i svaka teorija o budućnosti, ni Njutnova nije potvrđena i ne treba je uzimati kao konačnu istinu. Ali činjenica da se jedan od najcenjenijih umova svih vremena ozbiljno bavio ovom temom, čini je vrednom razmišljanja. Njegova poruka je jasna: kraj sveta nije nužno katastrofa – to može biti početak nečeg novog, boljeg, uzvišenijeg.
