Znate li za neke posebne tehnike uređivanja bašte? Imate li neki poseban trik koji koristite da bi olakšali posao koji Vas sleduje a da pritom imate dobar prinos?MI Vam danas donosimo savet kako da tehnikom malčiranja uštedite vreme novac a rezultati neće izostati.
- U selu Šušnskoje, smeštenom na obali reke Jenisej u Rusiji, klima je izuzetno surova i nepredvidiva – letnje temperature znaju da premaše 35 stepeni, dok zimi padaju i do –45. Zemljište je siromašno i neplodno, a padavine su retke, što za većinu ljudi znači nemoguće uslove za bavljenje baštovanstvom. Ipak, jedan čovek po imenu Zamjatkin uspeva da iz tih „neuslova“ izvuče najbolje – i to tako da iz svoje bašte godišnje izvadi i do dve tone krompira sa svega 100 kvadratnih metara.
Zamjatkinova tajna nije u skupim đubrivima, hemijskim sredstvima ili naprednoj mehanizaciji – naprotiv, on već 20 godina ne koristi ni ašov, ni motiku, niti plug. Njegova bašta počiva na konceptu pametne obrade zemljišta, zasnovane na prirodnim principima i minimalnom narušavanju tla.
- Jedna od ključnih tehnika koje koristi jeste formiranje tzv. uske leje, koje su široke oko 80 centimetara, sa prolazima između njih širokim oko jednog metra. U rano proleće – ili još bolje, u toku zime – u leje se postavlja organski otpad: lišće, pokošena trava, granje, biljni ostaci. Preko toga se nasipa sloj zemlje od oko pet centimetara, koji se dobro zalije. U to tlo se potom naseljavaju gliste, koje dodatno prozračuju i obogaćuju zemlju.
Ovakve leje se ostavljaju da „odmore“ oko dva meseca, a zatim su spremne za setvu. Tokom tih meseci, organski materijal u njima fermentiše i pretvara se u bogatu, rastresitu podlogu. Zahvaljujući tom procesu, zemlja se vremenom sama produbljuje i oplemenjuje bez potrebe za kopanjem. Zamjatkin kaže da mu se sloj plodnog zemljišta na ovaj način produbio za čak 30 do 40 centimetara.
- Kada su biljke posađene, koristi se malčiranje, najčešće sa pokošenom travom. Ovaj prirodni pokrivač pomaže u zadržavanju vlage, sprečava rast korova i dodatno obogaćuje tlo kada se s vremenom razgradi. U jesen se zemlja pokriva malčem koji se tokom zime smrzava, a na proleće se pomera sa strane kako bi se tlo ugrejalo. Nakon toga se malč vraća na svoje mesto i služi kao podloga za sadnju.
Zamjatkin je uspeo da eliminiše bolesti biljaka na vrlo jednostavan način – svake večeri prekriva leje najlonom kako bi sprečio da jutarnja rosa padne na osetljive biljke. Na ovaj način štiti paradajz, krastavce, luk, papriku i krompir, koji su skloni truleži i drugim bolestima izazvanim vlagom.
- Posebnu pažnju posvećuje izboru sorti koje su prilagođene surovim uslovima srednjosibirske klime. Tako u njegovoj bašti uspevaju krompir, šargarepa, paradajz, kupus i razne vrste bobičastog voća – sve u izuzetnim količinama i bez upotrebe hemije.
Zamjatkinova filozofija polazi od poštovanja prirodnog ciklusa i razumevanja da zemlja sama zna kako da se obnavlja ako joj se pruži prava podrška. Njegova tehnika predstavlja spoj drevnih znanja i savremenih principa održive poljoprivrede. Time pokazuje da čak i u najnepovoljnijim klimatskim uslovima, bez mehanizacije i hemikalija, može da se ostvari izuzetno plodna i zdrava bašta.
- U vremenu kada se sve više govori o ekološkom uzgoju hrane, vraćanju prirodi i samoodrživim sistemima, primer iz Šušnskoja nudi vrednu lekciju: pametna, promišljena i strpljiva obrada zemlje može doneti obilne plodove čak i tamo gde je to naizgled nemoguće.
