Koji su to običaji i tradicije vezani za letnjeg Svetog NIkolu?Šta treba a šta nikako ne smete danas da uradite saznajte u nastavku današnjeg članka..
- Dan posvećen prenosu moštiju Svetog Nikole, poznatiji kao letnji Sveti Nikola, jedan je od najznačajnijih praznika u srpskom pravoslavnom kalendaru. Iako se ne praznuje s istim intenzitetom kao zimski Sveti Nikola, koji se slavi 19. decembra, ovaj dan ipak nosi veliku duhovnu težinu i obeležava se kao mala slava ili preslava u mnogim porodicama. Letnji praznik obeležava trenutak kada su mošti Svetog Nikole 1087. godine prenete iz Mire u Likiji, nekadašnjeg grada u današnjoj Turskoj, u Bari, grad na obali Italije.
Prenos moštiju dogodio se u vreme kada su hrišćani strahovali za svetiteljeve ostatke zbog mogućih najezdi muslimanskih vojski, pa su vernici odlučili da ih premeste na sigurno mesto. Veruje se da je upravo Sveti Nikola sam kroz vizije podsticao verne da ga prenesu, kako bi i dalje mogao da čini čuda i isceljenja. Mošti su postavljene u crkvu Svetog Nikole u Bariju, gde i danas počivaju. Hodočasnici iz celog sveta, uključujući i mnoge iz Srbije, svake godine posećuju ovo sveto mesto, moleći se za zdravlje, utehu i duhovnu snagu.
- Sveti Nikola je poznat kao jedan od najvoljenijih svetitelja u hrišćanstvu. Veruje se da je još za života činio čuda – lečio bolesne, spasavao siromašne i štitio nevinost. Posebno se ističe priča u kojoj je spasio tri devojke od prisilne prostitucije tako što je krišom ostavio zlatnike da bi im obezbedio miraz. Takođe je poznat po tome što je oživeo troje ubijene dece, a narodna predanja ga predstavljaju i kao borca protiv nepravde, pa čak i kao učesnika prvog Nikejskog sabora.
U pravoslavnoj tradiciji Sveti Nikola se poštuje kao zaštitnik dece, siromašnih, putnika, mornara, ali i zatvorenika i svih onih koji trpe nepravdu. Njegov lik simbolizuje dobrotu, pomoć u nevolji i bezuslovnu ljubav. Zato nije čudno što se u narodu toliko veruje u njegovu moć, i što se praznik njegovog prenosa obeležava sa posebnom pažnjom.
- Prenos moštiju bio je praćen brojnim čudesima. Hronike beleže da su samo u prvim danima boravka moštiju u Bariju isceljeni deseci ljudi – slepi, hromi, gluvonemi, psihički oboleli. Legenda govori da se Sveti Nikola u snu javio jednom crnoriscu i objavio da je u grad stigao po volji Božjoj, i da je samo u prva četiri dana pomogao čak 101 čoveku. Ova svedočenja o čudesima samo su dodatno učvrstila veru naroda u njegovu svetost.
U srpskoj tradiciji, ovaj dan nosi i određena narodna verovanja. Smatra se da na praznik Svetog Nikole ne treba obavljati kućne poslove poput pranja veša, čišćenja kuće ili obavljanja težih fizičkih radova. Ovi običaji proističu iz poštovanja prema svetitelju i verovanja da bi se radom na ovaj dan mogla narušiti blagodat koja dolazi od svetiteljevih moštiju.
- Takođe, zanimljivo je da je Sveti Nikola imao poseban značaj za srpske vladare. Kralj Stefan Dečanski, prema predanju, povratio je vid upravo zahvaljujući molitvama upućenim ovom svetitelju. U znak zahvalnosti, poslao je bogate poklone i priloge crkvi u Bariju, koju su građani podigli u čast svetitelja. Taj čin samo je još jedna potvrda koliko su čak i vladari duboko poštovali njegov kult.
Letnji Sveti Nikola, iako manje svečano obeležavan u odnosu na zimsku slavu, ipak je važan datum u životima mnogih vernika. On ne predstavlja samo dan sećanja na istorijski događaj, već i priliku da se podsetimo svetiteljeve uloge kao zaštitnika i čudotvorca. Taj dan je prilika da se okrenemo veri, smirenju i molitvi, da se podsetimo važnosti činjenja dobrih dela i saosećanja prema drugima, baš onako kako je to činio i sam Sveti Nikola.
