Većina nas voli i jede jako često tunjevinu iz konzerve ne sluteći šta ona krije u sebi.U današnjem članku Vam prenosimo par saveta koji se tiču konzervirane ribe.
Tunjevina u konzervi već dugo važi za jedan od najpristupačnijih i najzdravijih izvora proteina koje možemo pronaći u prodavnicama. Zahvaljujući svom nutritivnom sastavu, postala je nezaobilazan deo mnogih dijeta, obroka za sportiste i ljudi koji žele da vode zdrav način života. Bogata je visokokvalitetnim proteinima, omega-3 masnim kiselinama koje imaju snažno protivupalno dejstvo i štite srce, kao i vitaminom D koji je ključan za zdravlje kostiju i imunološki sistem. U jednoj konzervi tunjevine obično se nalazi između 20 i 25 grama proteina, što je izuzetno vredno, naročito u poređenju sa drugim prehrambenim proizvodima slične cene.
Pored toga, tunjevina skoro da ne sadrži ugljene hidrate, pa je često omiljen izbor među osobama koje praktikuju niskougljene dijete, kao što su keto ili paleo režimi ishrane. Preporuke stručnjaka za ishranu obično ističu da bi trebalo jesti ribu barem dva do tri puta nedeljno. Međutim, kada je u pitanju konzervisana tunjevina, neophodno je da se obrati pažnja i na moguće zdravstvene rizike koji se povezuju s njenom redovnom konzumacijom.
Jedan od najvećih potencijalnih problema jeste prisustvo žive u ribi. Iako sve morske ribe sadrže određenu količinu ovog teškog metala, nivo žive značajno varira među vrstama. Konzervisana tuna, posebno vrste poput bele ili žute tunjevine, poznata je po relativno visokom sadržaju žive. Redovna konzumacija većih količina može dovesti do njenog nakupljanja u organizmu i potencijalno izazvati trovanje. Prema mišljenju stručnjaka, konzumacija više od tri porcije tunjevine nedeljno može predstavljati zdravstveni rizik, posebno kod osetljivih grupa kao što su deca i trudnice.
Simptomi trovanja živom mogu biti raznovrsni, ali često uključuju osećaj trnjenja ili peckanja u prstima na rukama i nogama, slabost mišića, promene u govoru i sluhu, kao i suženje vidnog polja. Kod trudnica, visok nivo žive može uticati na razvoj nervnog sistema ploda i izazvati trajna neurološka oštećenja.
Pored žive, postoji još jedan potencijalni zdravstveni rizik – trovanje skombroidima. Ova reakcija nastaje kada se riba ne čuva pravilno pre konzervisanja, što omogućava bakterijama da se razmnožavaju i proizvode histamin, toksičnu supstancu koja izaziva simptome slične alergiji. Nakon konzumacije takve ribe može doći do crvenila lica, pojačanog znojenja, vrtoglavice i neobičnog osećaja u ustima i grlu. Iako nije smrtonosno, ovo stanje može biti veoma neprijatno.
Još jedna briga vezana za konzervisanu tunjevinu jeste prisustvo hemikalije poznate kao bisfenol A (BPA), koja se koristi u proizvodnji unutrašnjih premaza limenki. Neka istraživanja na životinjama, kao i pojedine studije na ljudima, ukazuju na to da BPA može imati negativan uticaj na hormonski sistem, povećati rizik od neplodnosti, srčanih bolesti, gojaznosti, dijabetesa, pa čak i određenih oblika raka.
Takođe, važno je obratiti pažnju na sadržaj natrijuma u konzervisanoj tunjevini. Iako sveža riba važi za izuzetno zdravu namirnicu, konzervisana verzija često sadrži od 200 do 300 miligrama natrijuma po porciji. Kod osoba koje već imaju problema s povišenim krvnim pritiskom, konzumacija takve hrane može dodatno pogoršati stanje, naročito ako se istovremeno konzumiraju i druge prerađene namirnice bogate solju. Dugoročno, povećan unos natrijuma može dovesti do hipertenzije, bolesti bubrega i kardiovaskularnih problema.
Zaključno, konzervisana tunjevina može biti odličan deo ishrane ukoliko se konzumira umereno i uz svest o potencijalnim rizicima. Izbor kvalitetnih brendova, pažljivo čitanje deklaracija i raznovrsna ishrana ključni su faktori za očuvanje zdravlja i uživanje u blagodatima koje ova namirnica nudi.
