Krempita je čudo puno okusa i mirisa a mi Vam danas pišemo recept za krempitu bez brašna idealnu za predstojeće praznike.
- Ako ste od onih što se ponekad zateknu kako razmišljaju: “Nešto bi slatko, ali da se ne zadržavam pola dana u kuhinji”, onda je ovaj recept kao stvoren za vas. Ima dana kada se kafa popije brže nego što se kolač ispeče, ali ne i u ovom slučaju – ovaj kremasti kolač je gotov pre nego što ispijete poslednji gutljaj.
Ono što ovaj slatkiš čini posebno privlačnim jeste njegova jednostavnost. Nema brašna, nema kvasca, nema komplikacije. Samo par sastojaka, par minuta mešanja i gotovo. A rezultat? Prava mala čarolija iz rerne – mekana, bogata i svilenkasta poslastica koja vas osvoji već na prvi zalogaj.
Za pripremu vam je potrebno sledeće:
-
Šest jaja – temelj smese, daju punoću i strukturu.
-
Šest kašika šećera – taman dovoljno da kolač bude sladak, a ne previše.
-
300 grama krem sira – daje kremastu teksturu i blagu, bogatu aromu.
-
400 ml isparenog mleka ili slatke pavlake – dodatna doza mekoće i sočnosti.
Prvo, u veću posudu umutite jaja sa šećerom. Bitno je da smesa postane penasta i lagana – to je ono što će kasnije dati kolaču onu vazdušastu strukturu. Nakon toga dodaje se krem sir. Smesa će u ovoj fazi već imati prijatan miris, ali to nije kraj. Doliva se ispareno mleko ili slatka pavlaka, u zavisnosti šta imate pri ruci, i ručno se sve sjedini u glatku, ujednačenu masu bez grudvica.
Pripremljenu smesu sipate u dublji pleh koji ste prethodno obložili papirom za pečenje. Bitno je da pleh ne bude plitak jer kolač tokom pečenja lepo naraste. Rernu prethodno zagrejte na 200 stepeni i pecite kolač oko 35 minuta. Ne otvarajte rernu tokom pečenja kako se smesa ne bi spustila. Kad poprimi lepu, zlatnu boju, a miris ispuni kuću, znate da je gotov.
- Kada izvadite kolač, ostavite ga da se malo prohladi, pa po želji pospite kokosom ili šećerom u prahu. Možete dodati i malo rendane čokolade ili voćnog preljeva, ako ste raspoloženi za dodatni užitak.
Ono što je posebno kod ovog kolača jeste to što je savršeno mekan iznutra, a spolja lagano zapečen, s finim slojem koji podseća na karamelizovanu koricu. Idealan je uz šolju kafe, čaja, ili čak kao lagani desert nakon ručka.Za one koji izbegavaju brašno, bilo zbog zdravlja ili navike – ovaj recept je pravo malo otkrovenje. Bez glutena, a ipak sočan, pun i sladak, što nije uvek lako postići.
I što je najbolje – uspeva bukvalno svima. Bilo da ste iskusni u kuhinji ili se s receptima snalazite “od oka”, ovaj kolač ne traži mnogo truda, ali zato pruža više nego dovoljno zadovoljstva. Kad jednom probate, poželećete da ga pravite opet.Zato, sledeći put kad vam zatreba nešto jednostavno, brzo, a slatko – setite se ovog recepta. Možda ne traje duže od šolje kafe, ali će se o njegovom ukusu pričati danima.
BONUS TEKST
U narodnom verovanju i običajima naših predaka, posebnu pažnju zauzimalo je sve što se ticalo zaštite doma i porodice od zlih sila. Naša kultura je bogata simbolima koji su kroz vekove služili ne samo kao deo svakodnevice, već i kao duhovni štit. Jedan od takvih simbola, koji su naročito naše bake smatrale moćnim, bila je – obična metla.
- Na prvi pogled, metla je samo alat za čišćenje. Međutim, u tradicionalnom verovanju, ona ima i mnogo dublje značenje. Smatrala se predmetom sa magičnim svojstvima, naročito kada je postavljena na određeni način – obrnuto, s drškom okrenutom nadole, a čekinjama prema gore.
Naše bake su verovale da takva metla ispred ulaznih vrata ima sposobnost da odbije zle namere, loše vibracije i uroke. Postavljena ispred kuće, služila je kao tiha straža, simbol upozorenja da je dom pod zaštitom i da nikakve negativne sile nisu dobrodošle. Verovalo se da veštice i oni koji žele da naude jednostavno ne mogu da pređu prag ako naiđu na ovakvu prepreku. I nije bilo retko videti metlu naslonjenu uz zid ili postavljenu tik ispred vrata – staru, novu, veliku ili malu, ali uvek sa jasnom svrhom.
