BONUS TEKST
Demencija je kompleksno neurološko stanje koje utiče na pamćenje, mišljenje, ponašanje i svakodnevne aktivnosti. Osim nagle promene u prehrambenim navikama, postoje i brojni drugi znakovi i simptomi demencije, koji mogu varirati u zavisnosti od tipa demencije i uznapredovalosti bolesti. Evo nekoliko ključnih simptoma:
1. Gubitak pamćenja
-
Zaboravljanje nedavnih događaja: Osobe sa demencijom često zaboravljaju šta su radile ili sa kim su razgovarale, i to čak i nakon kratkog vremena.
-
Problemi sa učenjem novih informacija: Osobe sa demencijom mogu imati teškoće da zapamte nove informacije ili da prepoznaju poznate osobe.
2. Problemi sa jezikom
-
Zaboravljanje reči: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoća u pronalaženju reči ili se ponavljaju u govoru.
-
Teškoće u razumevanju govora: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoće da razumeju složene rečenice ili da prate razgovor.
3. Problemi sa orijentacijom u vremenu i prostoru
-
Zbrka u vremenu i datumu: Osobe sa demencijom mogu izgubiti pojam o tome koji je dan, mesec ili godina.
-
Problemi sa snalaženjem u poznatom okruženju: Mogu se izgubiti u poznatim mestima, čak i u svom domu.
4. Poremećaji u rasuđivanju i donošenju odluka
-
Loše procene i donošenje impulzivnih odluka: Osobe sa demencijom mogu donositi loše odluke, na primer, zbog nesposobnosti da procene posledice svojih postupaka.
-
Problemi sa planiranjem i organizovanjem: Obavljaju jednostavne zadatke, poput plaćanja računa, sve teže i uz više grešaka.
5. Promene u ponašanju i ličnosti
-
Povećana iritabilnost i anksioznost: Osobe sa demencijom mogu postati nervozne, ljutite ili anksiozne zbog gubitka kontrole.
-
Povećana sumnjičavost i paranoja: Mogu početi da veruju da ih ljudi varaju ili da im čine nešto loše, čak i bez dokaza.
-
Zanemarivanje higijene i lične brige: Osobe sa demencijom mogu prestati da se brinu o sebi, prestati da se kupaju ili menjaju odeću.
6. Teškoće u prepoznavanju emocija drugih
-
Nedostatak empatije: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoća u razumevanju ili prepoznavanju emocija drugih ljudi, što može dovesti do društvene neprikladnosti.
7. Kompulzivno ponašanje
-
Ponovljeni pokreti ili aktivnosti: Mogu se javiti ponavljajući pokreti ili radnje, kao što su stalno ponavljanje istih pitanja ili pokreta.
8. Depresija i povlačenje
-
Povlačenje iz društvenih aktivnosti: Osobe sa demencijom mogu postati povučene, izbegavati društvene situacije i ne uživati u aktivnostima koje su nekada volele.
9. Nedostatak koordinacije i motoričkih sposobnosti
-
Problemi sa ravnotežom i hodanjem: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoće u hodanju ili sa održavanjem ravnoteže, što može dovesti do padova.
10. Povećana agresivnost i nasilje
-
Neobjašnjivo agresivno ponašanje: U nekim slučajevima, osobe sa demencijom mogu postati fizički ili verbalno agresivne, posebno ako se osećaju zbunjeno ili ugroženo.
11. Halucinacije i deluzije
-
Vidjenje ili čujanje stvari koje nisu prisutne: Osobe sa demencijom mogu imati halucinacije (npr. videti stvari koje ne postoje).
-
Lažna uverenja: Mogu verovati u stvari koje nisu istinite, poput toga da ih neko želi povrediti.
Ako primetite ove simptome kod sebe ili svojih bližnjih, važno je što pre posetiti lekara. Rano prepoznavanje i dijagnoza mogu pomoći u usporavanju progresije bolesti i poboljšanju kvaliteta života.
Dr Andrew Badson sa Medicinskog fakulteta u Bostonu upozorava da pojačana želja za slatkišima može biti jedan od prvih simptoma ove bolesti. Frontotemporalna demencija izaziva postepeno odumiranje nervnih ćelija u prednjem delu mozga, a simptomi ove bolesti često su suptilni i mogu se lako zanemariti. Prema dr Badsonu, nagle promene u prehrambenim navikama, naročito sklonost ka prekomernoj konzumaciji slatkiša, mogu ukazivati na početak ovog ozbiljnog stanja.
Simptomi frontotemporalne demencije najčešće uključuju:
-
Promene u ponašanju
-
Impulsivne odluke i nepromišljene radnje
-
Društveno neprikladno ponašanje
-
Nedostatak empatije
Jedan od ranih, a često zanemarenih simptoma, jeste upravo nagla promena u ukusu i želja za određenom vrstom hrane, poput slatkiša. Pacijenti sa ovom bolešću mogu pokazivati kompulsivne radnje, kao što su ponavljajući pokreti, ali i promene u prehrambenim navikama koje nisu uobičajene za njih.
