Recept koji vam donosimo možete nadopunjavati i uključivati razne nadjeve. Možete eksperimentirati s njim koliko god želite; osnova je uvijek ista.
Za pripremu jela nećete trebati više od 12 minuta, a možete ga napraviti za ručak ili večeru. Za desert predlažemo da napravite ukusnu Mole tortu koja će vas zasladiti.
Sastojci:
3 velika krumpira
6 kriški slanine
100 g cheddar sira
6 jaja
2 žlice nasjeckanog luka
priprema:Ogulite krumpire, pa svaki prerežite na pola po širini. Ako imate mladi krumpir, nema potrebe guliti ga. Na široj strani ga izdubite, a na suprotnoj spljoštite da izdubljena košarica može stajati.
Pazite da ne probušite dno košare. Čim ga izvadite, stavite ga u vodu da ne promijeni boju. Ocijedite i posložite košarice na pladanj naopako.Oko svakog izdubljenog krumpira omotajte po jedan komad slanine i pričvrstite čačkalicom. Pecite u pećnici na 200 stupnjeva 45 minuta ili dok slanina ne postane hrskava.Kad se malo prohladi, na dno krumpira staviti cheddar sir, a na vrh svake košarice po jedno jaje.Po vrhu pospite luk i pecite 6 do 12 minuta na 180 stupnjeva.
BONUS TESKT:
Krompir: Sveobuhvatan Vodič
1. Uvod
Krompir (Solanum tuberosum) je jedna od najvažnijih i najprisutnijih namirnica na svetu. Sa svojim univerzalnim korišćenjem i bogatom nutritivnom vrednošću, krompir je postao osnovni deo ishrane u mnogim kulturama. Kao član porodice Solanaceae, poznate i kao porodica noćnjača, krompir je blizak rođak paradajza, paprike i patlidžana.
2. Istorija i poreklo
Krompir potiče iz Andskih planina u Južnoj Americi, gde je bio kultivisan od strane drevnih civilizacija kao što su Inke. Krompir je bio od velikog značaja za te civilizacije, koje su razvile različite metode za njegovo čuvanje i pripremu. Španski konkvistadori su prvi put otkrili krompir u 16. veku i doneli ga u Evropu.
U Evropi, krompir je prvo bio korišćen kao dekorativna biljka pre nego što je prepoznat kao važan izvor hrane. Tokom 18. i 19. veka, krompir je postao ključan u ishrani, posebno u vreme velikih kriza i gladi, kao što je Velika irska glad.
3. Sorte krompira
Postoji veliki broj sorti krompira koje se razlikuju po boji, teksturi i nameni. Evo nekoliko poznatih sorti:
Crveni krompir: Ove sorte imaju crvenu kožu i svetlu pulpu. Poznati su po svojoj vodenastoj teksturi i često se koriste za pripremu salata i kao prilog.
Žuti krompir: Ove sorte imaju žutu kožu i pulpu, sa bogatim, kremastim ukusom. Često se koriste za pripremu pirea i pečenog krompira.
Beli krompir: Sa belom kožom i pulpom, ove sorte su vrlo svestrane i koriste se u različitim jelima, od pirea do supa.
Plavi krompir: Poznati po svojoj neobičnoj plavoj boji kože i pulpe. Imaju izraženiji ukus i često se koriste u kulinarskim eksperimentima.
Duguljasti krompir: Ove sorte su dugačke i tanke, sa glatkom kožom. Često se koriste za pripremu pomfrita i drugih prženih jela.
4. Nutritivne vrednosti
Krompir je bogat hranljivim materijama i pruža mnoge zdravstvene koristi. Evo nekoliko ključnih nutritivnih informacija:
Vitamini: Krompir je dobar izvor vitamina C, koji pomaže u jačanju imunološkog sistema. Takođe sadrži vitamine B-kompleksa, uključujući vitamin B6, koji je važan za metabolizam.
Minerali: Krompir sadrži minerale kao što su kalijum, koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska, i magnezijum, koji je važan za zdravlje kostiju i mišića.
Dijetetska vlakna: Krompir je dobar izvor vlakana, posebno ako se jede sa korom. Vlakna pomažu u regulaciji probave i mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti.
Ugljeni hidrati: Krompir je bogat složenim ugljenim hidratima, koji pružaju dugotrajnu energiju. Ugljeni hidrati u krompiru dolaze u obliku škroba, koji se postepeno razlaže u organizmu.
5. Zdravstvene koristi
Krompir pruža brojne zdravstvene koristi zbog svoje bogate nutritivne vrednosti:
Podrška imunološkom sistemu: Vitamin C u krompiru pomaže u jačanju imunološkog sistema i zaštiti organizma od infekcija.
Regulacija krvnog pritiska: Kalijum u krompiru pomaže u održavanju zdravog krvnog pritiska i može smanjiti rizik od hipertenzije.
Poboljšanje probave: Vlakna u krompiru pomažu u regulaciji probave i mogu smanjiti simptome konstipacije.
Zdravlje srca: Redovno konzumiranje krompira može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti zahvaljujući svojoj sposobnosti da poboljša nivo holesterola u krvi.
Podrška zdravlju kostiju: Minerali u krompiru, kao što su magnezijum i fosfor, pomažu u održavanju zdravlja kostiju.
6. Kulinarstvo
Krompir je izuzetno svestran u kulinarstvu i može se pripremati na različite načine:
Pečen: Pečen krompir je jednostavan i ukusan prilog. Može se peći u celoj formi ili se iseći na kockice i peći sa začinima.
Kuvanje: Kuvani krompir je osnova za mnoge recepte, uključujući pirea, supa i čorbe. Takođe, kuvani krompir može se koristiti za pripremu salata.
Prženje: Pomfrit je popularan način pripreme krompira, kao i prženi krompir. Prženje može dodati hrskavu teksturu i bogat ukus.
Pire: Pire krompir je klasičan prilog koji se lako priprema i može se obogatiti različitim začinima i dodatcima.
Čips: Krompir čips je popularna grickalica koja se može pripremiti u pećnici ili fritezi.
Supa i čorba: Krompir se često koristi kao sastojak u supama i čorbama, dodajući kremastu teksturu i bogatstvo ukusa.
7. Gajenje krompira
Gajenje krompira može biti vrlo uspešno ako se pridržavate pravih tehnika i praksi. Evo nekoliko saveta za uspešno gajenje:
Izbor tla: Krompir najbolje raste na dobro dreniranim, peskovitim ili loam zemljištima. Dodavanje komposta može poboljšati kvalitet tla i obezbediti hranljive materije.
Sadnja: Krompir se obično sadi u proleće, kada se zemlja zagreje. Krompir se sadi iz “krompirskih semena” ili reznica koje se nazivaju “krompirčići”. Preporučuje se sadnja u redovima sa dovoljno razmaka između biljaka.
Održavanje: Redovno zalivanje je važno, posebno tokom sušnih perioda. Takođe, potrebno je obezbediti da biljke imaju dovoljno svetlosti i da se korov redovno uklanja.
Kontrola štetočina i bolesti: Krompir može biti podložan štetočinama kao što su krompir bube i bolestima poput plamenjače. Praćenje i pravovremeno delovanje mogu pomoći u očuvanju zdravlja biljaka.
Berba: Krompir je spreman za berbu kada lišće biljaka počne da se suši i vene. Berba se obično vrši u jesen, nakon što su plodovi dostigli punu zrelost.
8. Upotreba krompira u tradicionalnoj i modernoj medicini
Krompir nije samo hranljiv; takođe se koristi u tradicionalnoj medicini i kućnim lekovima:
Topičke primene: Krompir se može koristiti za ublažavanje iritacija kože, kao što su opekotine ili posjekotine. Sirovi krompir se može narezati i staviti na zahvaćeno područje.
Digestivni problemi: Krompirov sok se ponekad koristi u tradicionalnoj medicini za ublažavanje simptoma gastritisa i ulkusa želuca.
Zaključak
Krompir je ne samo osnovna namirnica u mnogim kuhinjama širom sveta, već i biljka sa bogatom istorijom i brojnim zdravstvenim prednostima. Njegova svestranost u kulinarstvu i relativna lakoća gajenja čine ga dragocenim dodatkom svakom vrtu i ishrani. Bez obzira na to kako ga koristite, krompir je biljka koja pruža brojne koristi i užitak, i zaslužuje svoje mesto u svakodnevnom životu.
