Stereotipi o stvarima za koje se nismo lično uverili često u nama kreiraju sliku koja negativno predstavi sve ono nama nepoznato.U današnjem članku pišemo iskustvo jedne devojke pripadnice Islamske veroispovesti u kojem je ona iznela iskustvo prvoe posete Beogradu..
- Marijan Abdi, poznata pod nadimkom Dženijada, stekla je veliku popularnost kao svetska putnica, poznata po iskrenim utiscima sa svojih brojnih putovanja. Ovog puta, njen put ju je prvi put doveo u Beograd, grad koji ju je, kako kaže, istinski iznenadio i oduševio. Iako je pre dolaska imala određene predrasude, već nakon nekoliko dana boravka promenila je svoje mišljenje i odlučila da sa pratiocima podeli svoje autentično iskustvo iz srpske prestonice.
Na početku svog boravka, Dženijada je bila sumnjičava. Pretražujući internet, naišla je na različite komentare, od kojih su neki Beograd opisivali kao „dosadan grad“. Ipak, realnost je bila potpuno drugačija. Kako navodi, čim je stigla i zakoračila među visoke zgrade i moderno uređene gradske četvrti, odmah je osetila luksuz i energiju koja ju je podsetila na Dubai. Oduševila ju je arhitektura, atmosfera i osećaj urbanog života, što je potpuno suprotno prvobitnom očekivanju.
- Ističe da se toliko opustila i uživala da nije ni stigla da snima uobičajeni broj video zapisa za svoj kanal, što je samo po sebi pokazatelj koliko joj je boravak prijao. Iako nije imala mnogo dubljih interakcija sa lokalnim stanovništvom, oni koje je srela, ostavili su pozitivan utisak – bili su nasmejani, nenametljivi i srdačni.
Jedan od izazova s kojim se susrela odnosi se na ishranu. Kao muslimanka, Dženijada vodi računa o tome da konzumira isključivo halal hranu, što se u Beogradu pokazalo kao priličan izazov. Ističe da je većina jela na menijima sadržavala svinjetinu, što je u velikoj meri otežalo izbor obroka. Za razliku od Bosne, gde je, kako kaže, halal ishrana dostupna gotovo na svakom koraku, u Srbiji je morala stalno da proverava sastav jela, što je znalo da bude naporno. Ipak, to nije umanjilo njen celokupni utisak o gradu.
- Zanimljivo joj je bilo i saznanje da se autobusi u Beogradu, prema njenom iskustvu, ne naplaćuju. Kako kaže, svakodnevno ih je koristila i nijednom nije videla da neko plaća kartu. Nije sigurna da li se radi o nekom privremenom režimu, ali joj je ova pogodnost i te kako prijala. Dodaje i da su putevi veoma dobri, dok neka naselja deluju pomalo zapušteno, ali joj je to čak i prijalo jer, kako kaže, voli stvari koje imaju “dušu” i starinski šarm. Posebno joj se dopalo to što u svakom kraju postoje male prodavnice, na ćošku, u kojima se može kupiti piće, grickalice ili cigarete.
Tokom posete kafiću, primetila je i neke razlike u kulturi ispijanja kafe. Iako je naručila „late“, kafa nije bila dovoljno topla po njenim standardima, a dodatno ju je iznenadilo što mnogi ljudi piju kafu na slamčicu. Ipak, i ovo joj je bilo simpatično, kao još jedan dokaz da svaka kultura ima svoje osobenosti.
- Govoreći o ljudima, naglašava da priče o neljubaznim Srbima ne odgovaraju njenom iskustvu. Iako su mnogi izgledali ozbiljno, veruje da je razlog možda to što ne govore engleski, pa ostavljaju pogrešan prvi utisak. Kada im se obratila, svi su bili ljubazni i prijatni.
Na kraju, uprkos početnim poteškoćama sa hranom, Dženijada nije krila oduševljenje Beogradom. Oduševila ju je atmosfera, kombinacija starog i novog, kao i ljudi koji su je srdačno prihvatili. Posetila je i jedan afrički lokal, nadajući se da će pronaći poznate ukuse, ali iako su služili samo piće i kolače, ambijent i umetnička dela koja su krasila zidove ostavili su snažan utisak.
- U zaključku, Dženijada poručuje da bi se rado vratila u Beograd. Grad je, kako kaže, pun iznenađenja, ima svoju dušu, a njeno iskustvo je bilo fantastično. Zahvalila se srpskoj prestonici rečima koje će, verovatno, inspirisati i druge putnike da joj pruže šansu – bez predrasuda i sa otvorenim srcem.
