Jeste li se ikada zapitali kako monasi izgledaju uvek tako vedro,zdravo i poletno?
- Monasi sa Hilandara vekovima važe za primer dugovečnosti, vitalnosti i zdravog načina života. Njihova svakodnevica, satkana od molitve, fizičkog rada i jednostavne ishrane, stvara snažan balans tela i duha, koji ih čini ne samo duhovno ispunjenim već i izuzetno zdravim ljudima. Njihov životni stil, iako zasnovan na drevnim pravilima, u skladu je s modernim medicinskim i nutricionističkim saznanjima, posebno kada je reč o ishrani i režimu unosa hrane.
Jedan od ključnih aspekata zdravlja hilandarskih monaha jeste njihova ishrana, koja podseća na danas popularan model intermitentnog posta. Naime, oni unose hranu u periodu od devet sati u toku dana, dok ostatak od petnaest sati praktikuju uzdržavanje od bilo kakvog obroka. Ovaj režim podrazumeva dva glavna obroka: ručak u ranim jutarnjim časovima i večeru sredinom popodneva.
- Prema rečima dr Vere Šćepanović, infektologa, monasi ustaju izuzetno rano – već oko dva sata ujutru prisustvuju dugoj bogosluženju koje traje nekoliko sati. Tek nakon duhovnog dela dana, u šest ujutru, imaju prvi obrok – ručak. Sledeći obrok dolazi u tri popodne, nakon čega više ne jedu do narednog jutra. U međuvremenu ne grickaju, ne užinaju, niti uzimaju bilo kakve dodatke između obroka. Ovaj strog, ali prirodan ritam hranjenja doprinosi boljem varenju, manjem opterećenju organizma i efikasnijem metabolizmu.
Na hilandarskoj trpezi ne nalaze se rafinisani proizvodi, industrijska hrana ni preterani začini. Ishrana se bazira na jednostavnim, ali visokokvalitetnim namirnicama, koje se većinom nabavljaju iz prirode i sa imanja manastira. Meso se uopšte ne koristi, dok se riba konzumira kao glavni izvor proteina. Maslinovo ulje koristi se isključivo u određenim danima u nedelji – utorkom, četvrtkom i vikendom – što je u skladu sa pravilima ishrane Pravoslavne crkve.
- Od povrća, najčešće se jedu zelene salate, razne vrste šumskog voća, kao i pečurke. U dane kada se ne posti, u ishranu se uključuju mlečni proizvodi kao što su sir, jaja i mleko, koji dodatno obogaćuju jelovnik neophodnim proteinima i kalcijumom. Od slatkiša, preferiraju prirodne alternative – med, lokum i halvu, dok su kafa i vino prisutni u simboličnim količinama i samo povremeno.
Zlatno pravilo koje se na Hilandaru ne menja jeste umerenost. Monasi ne jedu da bi se zasitili, već tek toliko da imaju snage za molitvu i rad. Obroci su skromni, ali izbalansirani. Uživanje u hrani je u drugom planu, a naglasak je na funkciji ishrane kao podršci duhovnom i fizičkom zdravlju.
- Uzimajući sve ove aspekte u obzir, jasno je zašto monasi sa Hilandara često doživljavaju duboku starost i ostaju vitalni do poslednjih dana. Njihov život je primer kako posvećenost duhovnim vrednostima, uz disciplinu i prirodnu ishranu, može da doprinese ne samo produženju života, već i njegovom kvalitetu. U vremenu kada se zdravlje često traži kroz brze dijete i iscrpljujuće treninge, njihov primer podseća na snagu jednostavnosti, umerenosti i doslednosti.
BONUS TEKST
Tokom dana kada je telo pape izloženo javnosti, zabeleženi su prizori koji su izazvali oštre reakcije. Britanski par Martin i Ketrin Gilsenan bio je među onima koji su došli da odaju poštovanje, ali su bili zgroženi ponašanjem pojedinih posetilaca. Ketrin je istakla da ju je šokirala količina ljudi koji su fotografisali telo pape mobilnim telefonima, nazivajući to neukusnim i neprikladnim. Njih dvoje su, kako kažu, odlučili da ostave telefone u džepovima i provedu 15 minuta u tišini, kontemplaciji i poštovanju.
- Martin je opisao atmosferu u bazilici kao haotičnu zbog selfi štapova i gužve, što je u početku otežalo da se uopšte vidi telo pape. Ipak, kada su se približili, uspeli su da vide njegove ruke, koje su, kako kaže, bile simbolično snažne i prepoznatljive – detalj koji mu se zauvek urezao u sećanje, iako nije katolik niti religiozan.
Do sada je procenjeno da je oko 19.000 ljudi prošlo kroz baziliku kako bi se oprostilo od pape Franje. Očekuje se da će se sličan broj pojaviti i u narednim danima. U testamentu, papa je predvideo i finansiranje sahrane, koje će biti pokriveno sredstvima donatora, što je još jedan gest njegove dosledne borbe za jednostavnost i dostupnost crkve običnom čoveku.
