Poznati numerolozi i astrolozi su nakon opsežnih istraživanja došli do zaključka da ljudi koji su rođeni u ovom mesecu žive duže od ostalih,a Vi u nastavku današnjeg članka saznajte da li ste među njima..
- Nedavna istraživanja ukazuju na zanimljivu povezanost između meseca rođenja i verovatnoće da osoba doživi duboku starost. Konkretno, pokazalo se da bebe rođene u jesen, posebno u oktobru, imaju veće šanse da dožive 100 godina u poređenju sa onima rođenim u prolećnim mesecima.
Studija sprovedena na Univerzitetu u Čikagu analizirala je podatke o stogodišnjacima i došla do zaključka da osobe rođene u oktobru imaju najveće šanse za dug život. Takođe, i oni koji su rođeni u septembru i novembru pokazuju slične tendencije ka dugovečnosti. Suprotno tome, bebe koje su na svet došle u martu, maju i julu imaju značajno manju šansu da dožive stotu godinu – čak 40% manje stogodišnjaka potiče iz ovih meseci.
- Zanimljivo je da se sličan zaključak ponavlja i u drugim istraživanjima, posebno kada se analizira populacija rođena na severnoj hemisferi. Ova otkrića podstakla su brojna pitanja među naučnicima – zašto bi mesec rođenja imao toliku težinu kada je reč o dugovečnosti?
Jedna od teorija koju iznose lekari i zdravstveni stručnjaci, poput dr Nesoči Okeke-Igbokve, jeste da sezonski uslovi u kojima je trudnoća odvijana, kao i prve sedmice bebinog života, mogu imati dugoročni uticaj na zdravlje. Na primer, bebe rođene u jesen možda su manje izložene ekstremnim temperaturama – letnjim vrućinama i zimskim hladnoćama – koje mogu oslabiti imunitet ili povećati rizik od infekcija u ranom detinjstvu. Takođe, trudnice koje su tokom trećeg trimestra izlagane optimalnoj količini sunčeve svetlosti, u letnjim mesecima, možda su prenele više vitamina D na plod, što se smatra važnim za razvoj imuniteta i opšteg zdravlja bebe.
- Prema pomenutoj studiji, osobe rođene u oktobru u proseku žive oko 160 dana duže od onih koje su rođene u proleće. Iako se razlika na prvi pogled ne čini dramatičnom, na većoj populaciji ona postaje značajna i vredna dodatnog istraživanja.
Ipak, mesečni uticaj na dugovečnost ne treba posmatrati izolovano. Brojni drugi faktori životne sredine i životnog stila takođe igraju ključnu ulogu. Prehrambene navike, nivo fizičke aktivnosti, izbegavanje loših navika poput pušenja i konzumacije alkohola, kao i pristup zdravstvenoj zaštiti, značajno utiču na to koliko će neko živeti.
- Dr Okeke-Igbokve ističe da, iako postoje određene predispozicije koje mogu pomoći ljudima da dožive duboku starost, ti faktori nisu garancija. Oni koji vode zdrav način života, redovno se kreću, jedu balansirano i uspevaju da izbegnu stres i štetne navike, često obezbeđuju sebi veću šansu za dug život – bez obzira na to kada su rođeni.
Na kraju, iako mesec rođenja možda ima određeni biološki uticaj na početni imunitet i otpornost organizma, najvažniji uticaji na dugovečnost dolaze iz svakodnevnih izbora koje pravimo tokom života. Tako da, iako je zanimljivo znati da osobe rođene u oktobru imaju statistički bolju šansu da dožive stotu, prava snaga za dug i zdrav život ipak leži u našim rukama.
BONUS TEKST
TikTok, jedna od najpopularnijih i najbrže rastućih društvenih mreža današnjice, postala je ozbiljna platforma za zaradu. Sve više ljudi, naročito mladih, teži tome da postane prepoznatljivo lice na ovoj mreži, u nadi da će njihove objave postati viralne i doneti finansijsku korist. Iako ideja o zaradi putem društvenih mreža može zvučati primamljivo, mnogi nisu upućeni u konkretan mehanizam koji stoji iza toga. Jedan od ključnih alata u TikTok ekonomiji su TikTok Coins – interna digitalna valuta koja ima stvarnu novčanu vrednost.
- TikTok Coins funkcionišu kao sredstvo podrške korisnicima koji kreiraju sadržaj, posebno onima koji vode prenose uživo. Korisnici koji prate te prenose mogu kupiti Coins stvarnim novcem i koristiti ih za slanje virtuelnih poklona kao što su “ruže”, “srca”, “galaksije” i drugi animirani simboli. Svaki od tih poklona ima svoju cenu izraženu u Coinsima.
