Koristite je svakodnevno, ali znate li šta znači čuvena uzrečica „bre“?

Ne može se izbrojati koliko puta danas većina ljudi upotrebi uzrečicu “bre”, ali ko bi rekao da iza jedne obične reči koju koristimo svakodnevno se krije takvo značenje. U nastavku saznajte na šta tačno mislimo…

Kratka i učestala poštapalica „bre“ krije u sebi izuzetno zanimljivu priču o svom poreklu. Ne postoji samo jedno objašnjenje njenog nastanka, već čitav niz teorija koje zvuče dovoljno uverljivo da čovek ne zna kojoj da poveruje.

Ova reč je postala sastavni deo svakodnevnog govora i koristi se gotovo nesvesno, ali retko ko se zapita odakle je zapravo došla. Ko bi mogao da pretpostavi da iza tri jednostavna slova stoji toliko maštovitih i kontradiktornih objašnjenja? Jedno od najčešće pominjanih tumačenja navodi da „bre“, kao i slične reči poput „be“, „re“ i „more“, ima korene u grčkom jeziku. U Srbiji se pojavljuje još u narodnim pesmama i pričama iz 17. i 18. veka, gde se sreće u oblicima „bri“ i „bro“. Pored grčkog, koristi se i u jezicima susednih naroda – u bugarskom, makedonskom, rumunskom, albanskom, pa čak i u rumelijskim dijalektima turskog jezika.

• Na forumima, gde radoznali ljudi iznose svoje teorije, može se pronaći još više maštovitih verzija. Jedna od njih kaže da je „bre“ teško prevesti na druge jezike, ali najbliže značenje bi bilo „hej“, „ti“ ili jednostavno „čoveče“. Ova uzrečica se često koristi za skretanje pažnje sagovorniku ili za naglašavanje rečenog. Postoji i zanimljivo poređenje sa engleskim jezikom. U toj verziji, navodi se da je naše „bre“ slično engleskoj skraćenici „bro“, nastaloj od reči „brother“. U oba slučaja reč se koristi za obraćanje drugoj osobi u prijateljskom ili upozoravajućem tonu. Isto tako, u srpskom jeziku se može čuti i „brate“ sa gotovo istom funkcijom kao „bre“.

Jedna od najzanimljivijih teorija vezuje poreklo „bre“ za sefardske Jevreje, koji su živeli u Beogradu. Njihova česta uzrečica bila je „hombre“, što na španskom jeziku znači „čoveče“. Vremenom su, navodno, Beograđani skratili ovu reč u „bre“, koje je ostalo u upotrebi i danas. Ova teorija je posebno privlačna jer spaja kulturni uticaj Španije i Balkana.

• Naravno, ne može se zaobići ni teorija da je „bre“ turcizam. Poznati srpski književnik Đorđe Popović Daničar smatrao je da je to uzvičica preuzeta iz turskog jezika, kojom se u gnevu ili prilikom dozivanja niže rangiranih osoba izražava „hej“ ili „ej“. On je čak spominjao i izvedene glagole poput „brekati se“ i „brecati se“, od kojih je danas u upotrebi ostao samo ovaj drugi. Postoje i druge izvedenice poput „brecav“, „brecnuti“ ili „brečati se“, a zanimljivo je da postoji i prezime Brecić, koje verovatno nosi sličan etimološki trag. Rečnici objašnjavaju „bre“ kao tursku uzvičicu koja služi za skretanje pažnje na ono što se govori. Može se koristiti u različitim situacijama – u ljutnji, kada želite da naglasite pretnju („Ne laži, bre!“), ali i u čuđenju ili iznenađenju („Bre, pobedio je sve!“).

Na kraju, posle svih ovih objašnjenja teško je sa sigurnošću reći koje je zaista tačno. Možda je „bre“ nastalo iz kombinacije više jezika i uticaja kroz istoriju. Ono što je sigurno jeste da je ova reč postala nezaobilazna u svakodnevnom govoru i da se koristi u različitim kontekstima – u besu, radosti, čuđenju ili jednostavno za dodavanje energije rečenici. Sledeći put kada u razgovoru spontano izgovorite „bre“, setite se da ta kratka reč nosi sa sobom bogatu i raznoliku istoriju. Možda vam to saznanje izmamiti osmeh i učiniti da je koristite sa još većim zadovoljstvom.