- Kada se naše dete rodilo, moj muž je od početka bio vrlo posvećen i pomagao je svojoj majci na selu. Svekrva ga je molila da joj pomogne sa svim poslovima, i on je, veran i odgovoran, odlazio svakog vikenda da joj asistira. Tokom leta je proveo i više vremena tamo nego što smo očekivali, dok je ona brala maline i bavila se svim potrebnim poslovima.
Radnim danima, pak, svekrva je insistirala da joj muž vozi na posao i sa posla, što je dodatno opteretilo njegov raspored. Iako je on sve to radio bez prigovora, ja sam se polako počela osećati zapostavljeno i kao da nisam na prvom mestu u njegovom životu. To je postajalo sve teže, naročito jer sam u tom periodu najviše trebala njegovu podršku i prisustvo kod kuće, sa našim detetom.
- Nakon tri meseca, pritisak i osećaj nemoći postali su nepodnošljivi, pa sam odlučila da otvoreno razgovaram sa mužem i izrazim koliko mi je potrebna njegova pažnja i pomoć upravo kod kuće. Nažalost, reakcija njegove majke bila je veoma emotivna i zahtevna – zgrabila se za srce i izgovorila reči koje su me dodatno povredile: „Ko će meni pomoći ako ne moj sin?“ Tada sam shvatila da između njih postoji neki poseban odnos i da ja u toj situaciji sve više postajem suvišan član.
Počela sam da se osećam kao da sam zanemarena i kao da niko ne razume moj položaj i moje potrebe. Pomisao da će se situacija vremenom samo pogoršavati dodatno mi otežava svakodnevicu. Osećam se zarobljeno između svojih očekivanja i stvarnosti u kojoj se moj muž nalazi pod pritiskom da bude na dva mesta istovremeno. U isto vreme, ne želim da narušim odnos sa svekrvom jer znam koliko joj pomoć znači, ali ne mogu ni da zanemarim sopstvene potrebe i porodicu koju smo napravili.
BONUS TEKST
- U savremenom društvu, gdje je tempo života ubrzan, a praktičnost često postaje važnija od kvaliteta, mnogi se svakodnevno oslanjaju na industrijski obrađene prehrambene proizvode. Međutim, iza privlačne ambalaže, marketinških slogana i naglaska na “prirodnim sastojcima”, često se krije niz štetnih dodataka, aditiva, vještačkih zaslađivača i konzervansa. Iako su ove supstance zakonski dozvoljene u određenim količinama, njihova redovna konzumacija može imati kumulativan negativan efekat na organizam.
Jedna od najproblematičnijih kategorija jesu komercijalni džemovi. Na prvi pogled, ovi proizvodi djeluju kao zdrav doručak zahvaljujući voću koje sadrže, ali u stvarnosti obiluju rafinisanim šećerom, vještačkim bojama, zgušnjivačima i konzervansima. Dugoročna konzumacija ovakvih džemova može dovesti do povećanog rizika od gojaznosti, insulinske rezistencije i metaboličkih poremećaja. Nasuprot tome, domaći džem od svežeg voća bez dodatih hemikalija predstavlja znatno zdraviju opciju.
- Još jedan svakodnevni proizvod koji bi trebalo izbjegavati jeste pomfrit. Bez obzira na to da li dolazi iz restorana brze hrane ili zamrznut u pakovanju iz supermarketa, ovaj proizvod sadrži visoke nivoe transmasti i rafinisanih ugljenih hidrata. Pored toga, često se priprema u više puta korišćenim uljima, čime se stvara potencijalno toksično okruženje za tijelo. Redovno konzumiranje pomfrita povezano je s povećanim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
Ni kokice iz mikrotalasne pećnice nisu bezopasne. Iako je kukuruz prirodan izvor vlakana, gotove kesice kokica često sadrže arome, zasićene masnoće, konzervanse i hemikalije poput diacetila, koji se povezuje s oštećenjem pluća. Jednostavan prelazak na domaće kokice, pripremljene u tiganju sa malo maslinovog ulja, može značajno smanjiti unos štetnih supstanci.
