Da li se sećate kada ste bili mali i svaki put kada uđete u bakinu kuhinju, osetite prelep miris domaćih jela? Na tu temu, u današnjem članku Vam donosimo recept za jelo koje su sve mame i bake nam pravile, jer u to vreme nije bilo para i morao si da štediš i čuvaš pa čak i na namirnicama…
Popara je jedno od onih jela koje budi uspomene na detinjstvo, porodične kuhinje i toplinu doma. Iako potiče iz skromnog vremena kada se ništa nije bacalo, danas doživljava svoj zasluženi povratak – ne samo kao simbol tradicije, već i kao praktičan i ukusan obrok koji se priprema brzo i lako, od sastojaka koje gotovo svako domaćinstvo već ima.
- U vremenu kada se sastojci nisu rasipali, već čuvali do poslednje mrvice, popara je bila svakodnevica u mnogim domovima. Nije bilo važno da li ste na selu ili u gradu – miris mleka, starog hleba i rastopljenog maslaca bio je podjednako drag i nezamenjiv. Iako se nekada smatrala „siromaškom hranom“, danas popara uživa novi status – jelo koje se vraća na trpeze sa dozom nostalgije, ali i zbog svog jedinstvenog ukusa i hranljivosti.
Osnovni sastojci potrebni za pripremu ovog jela su jednostavni i pristupačni: stari beli hleb, mleko (ili mešavina mleka i vode), kašika maslaca ili masti, malo sira po izboru i eventualno prstohvat soli. Ta kombinacija je dovoljan dokaz da za bogat ukus nije potrebna raskoš, već samo dobro osmišljen spoj.
- Priprema počinje cepkanjem hleba na nepravilne, manje komade – što rustičnije, to bolje. -U šerpi se zagreva mleko do ključanja, a po želji se može koristiti i mešavina vode i mleka. Ako je sir koji ćete kasnije dodati neslan, preporučuje se dodavanje prstohvata soli u mleko. Kada tečnost proključa, u nju se ubacuju komadi hleba, a sve se kuva nekoliko minuta – taman toliko da hleb omekša, ali da se ne raspadne potpuno i ne pretvori u kašu.
Nakon toga, šerpa se sklanja sa vatre i dodaje se maslac ili mast, koji se lagano umeša dok se sasvim ne otopi. U tom trenutku se dodaje i izmrvljen sir – može biti feta, mladi sir, ili domaći kravlji sir – sve zavisi od ukusa i onoga što vam je dostupno. Svi sastojci se pažljivo promešaju kako bi se sir ravnomerno rasporedio i delimično otopio u toploj masi.
- Popara se najlepše služi dok je još topla. Mnogi vole da je dodatno obogate kašičicom kisele pavlake, jogurta ili kiselog mleka, što joj daje još kremastiju strukturu. Za dodatni šmek, može se posuti i mlevenom paprikom ili ukrasiti komadićem kajmaka.
Zanimljivo je da se popara može pripremiti i u slatkoj varijanti. U tom slučaju se iz recepta izostavljaju sir i so, a gotova popara se posipa šećerom, uz dodatak cimeta, vanile ili čak malo meda. Ova varijanta često se servirala kao doručak ili večera, naročito deci, uz šolju mleka.
- Bez obzira na to da li je slana ili slatka, popara predstavlja pravo bogatstvo domaće kuhinje. Pristupačna je, jednostavna i prilagodljiva, a njena prednost leži u tome što zaista podseća na neka sporija i smirenija vremena – kada su se obroci jeli za istim stolom, bez žurbe i sa mnogo topline. Danas, kada se sve kreće ubrzano, ovakva jela podsećaju nas da su jednostavne stvari često i najlepše. Popara je dokaz da ljubav prema hrani ne mora da bude skupa, već iskrena i domaća.
