Dalmacija je sinonim za letovanje i odmor iz snova,ali ona krije mnoge stvari koje ostavljaju bez daha.Danas Vam pišemo o spilji u kojoj su po verovanju živeli “Sveti ljudi” a Vi u nastavku pročitajte o čemu je reč.
- Kada se govori o biserima Jadrana, Šibenik se često pomalo nepravedno zaobilazi, iako se može pohvaliti jedinstvenim prirodnim ljepotama i bogatom istorijom. Taj grad, smješten na spoju mora i moćne reke Krke, odiše posebnom energijom, kao da je vreme u njemu stalo i ostavilo tragove koje možeš da čitaš kao knjigu. Iako mnogi prolaze kroz njegov prelepi morski ulaz ne znajući šta se sve krije iza stena i borova, Šibenik nudi više nego što se na prvi pogled može videti.
Posebno fascinantan deo ovog grada je Kanal svetog Ante, koji nije samo morski prolaz, već prava čarolija prirode i ljudskog truda. Godinama je bio zaboravljen i zapušten, ali poslednjih godina obnovljen je sa posebnom pažnjom. Uređene su staze za šetnju, postavljeni vidikovci i odmorišta, a sve to kako bi posetioci mogli da dožive ovaj kraj u njegovom punom sjaju. Međutim, ono što se u kanalu zaista krije, daleko je od običnog turističkog doživljaja.
- U stenama kanala, na njegovoj jugoistočnoj strani, nalazi se pravo čudo – špilja svetog Ante. Ne izgleda ona na prvi pogled kao neko spektakularno mesto, ali kada uđeš dublje u njen prostor i prošlost, otvori se sasvim drugačiji svet. Špilja je ime dobila po svetom Antunu Pustinjaku, svecu iz Egipta koji je živeo u trećem veku, poznatom po svom isposničkom životu u pustinji. Upravo ta simbolika osame i duhovnog povlačenja očigledno je bila privlačna mnogim pustinjacima koji su kroz vekove koristili ovu špilju kao utočište.
Jedan od najpoznatijih među njima bio je Jeronim Detrico, plemić iz Zadra, koji je odlučio svoj život završiti u ovoj tišini. On je u špilji i živeo, a na tom mestu je i sahranjen davne 1615. godine. Špilja nije ostala samo prirodni zaklon, već je vremenom postala i mesto vere i molitve, jer se u njenom središtu nalazi mala crkvica, izuzetna po svojoj skromnosti, ali i značaju. Ta crkva, koja se prvi put u dokumentima pominje još u 15. veku, jedan je od najlepših primera spoja prirodne arhitekture i duhovnosti.
- Unutar špilje, u hladovini kamena, čuva se oltar iz 17. veka, koji dominira prostorom i jasno ukazuje da su ovde nekada ljudi dolazili s verom i poštovanjem. Pored glavnog oltara mogu se videti i ostaci bočnog oltara, kao i kamena posuda za svetu vodu koja potiče iz 15. veka. Ovaj prostor se u starim spisima često opisuje kao eremitorij, mesto gde su se pustinjaci povlačili kako bi se u tišini i osami posvetili molitvi i razmišljanju. Nema tu raskoši, sve je jednostavno, ali sveto. I upravo ta jednostavnost daje mu snagu.
Kada iz špilje pogledaš prema moru, odmah upada u oči tvrđava svetog Nikole, koja je poput stražara na ulazu u Šibenik. Ona stoji čvrsto na malom ostrvu Ljuljevac, tamo gde je nekada bio benediktinski manastir. Ova tvrđava ima poseban značaj jer nikada nije bila osvojena. Njena uloga kroz istoriju bila je od ključne važnosti – čuvala je grad s morske strane, naročito u vremenima kada su Osmanlije nadirali iz zaleđa i pretili celoj obali.
- Nije tvrđava svetog Nikole poznata samo po svojoj odbrambenoj funkciji, već i po jedinstvenoj arhitekturi i strateškom značaju. U vreme kada su pomorske bitke bile česte, ona je predstavljala simbol snage i nepobedivosti. Smatralo se da onaj ko kontroliše ovu tvrđavu, ima pod kontrolom i celu istočnu obalu Jadrana. I zaista, nikada nije pala u ruke neprijatelju. Zbog toga je danas jedan od najvrednijih spomenika vojne gradnje na Jadranu.
Kada sve to sabereš – špilju, crkvu, tvrđavu, more i borove – dobiješ priču koja nije samo deo turističke ponude. To je živa istorija, mesto gde možeš stati, udahnuti duboko i osetiti kako vreme prolazi sporije. I zato, sledeći put kada kreneš prema Šibeniku, ne žuri. Skreni stazom kroz kanal svetog Ante, uđi u tišinu špilje i prođi kroz kapiju tvrđave svetog Nikole. Jer u ovom kraju, prošlost još uvek šapuće.
