U današnjem članku pišemo o kontroverzama i misterijama koje su pratile život i smrt Josipa Broza Tita. Često se o njemu govorilo kao o vođi koji je za života bio obavijen velom tajne, a njegova smrt bila je podjednako misteriozna kao i njegov život.
Tito je poslednje dane svog života proveo priključen na respirator, nakon što je odustao od operacije koja mu je bila neophodna zbog ozbiljnog stanja noge. Bio je pod stalnim nadzorom lekara, ali ni uprkos tome, život mu nije mogao biti sačuvan. Dr Predrag Lalević, koji je bio Titov lični lekar, priseća se tih dana sa posebnim emotivnim nabojem, naglašavajući da je do poslednjeg trenutka pokušavao da spasi Tita, iako je bio svestan da su šanse za oporavak bile minimalne.
Tito je odbio amputaciju noge, uprkos preporukama vodećih svetskih stručnjaka, uključujući profesora Debakeja iz SAD-a i profesora Knjazova iz Moskve. Kada su shvatili da operacija nije uspela i da je noga počela da se gangrenizira, Tito je konačno pristao da se izvrši ono što je bilo neophodno, ali je bilo prekasno. Lekari su se trudili da ga održe na životu, ali, kako je kasnije rekao dr Lalević, “deset minuta pre nego što je preminuo, Tito je već bio mrtav.”
Njegova smrt je bila toliko kontroverzna, jer su lekari morali da donesu teške odluke u situaciji koja je ličila na pravu tragediju. Čitav vrh države bio je pod ogromnim pritiskom, a tadašnji šef tajnih službi, Stane Dolanc, je rekao doktoru: “Znamo da je situacija teška, znamo da može umreti i pre nego što počne amputacija, ali ja vam jamčim da nema čoveka koji će uprti prstom u vas.” Taj razgovor pokazuje koliko su bili svesni ozbiljnosti situacije, ali su i dalje bili spremni da učine sve da produže Titov život, barem još neko vreme.
- Iako je Tito bio na respiratoru punih 68 dana, tema njegove smrti nije se otvoreno spominjala, a jedina stvar koja je bila poznata bila je njegova izjava da “dole ide samo u jednom komadu”. Njegov boravak na intenzivnoj nezi bio je obeležen trenucima nade, kada je počeo primati posete, uključujući posetu njegovih sinova, Žarka i Miše. Međutim, komplikacije sa bubrezima i druge poteškoće nastavile su da mu ugrožavaju život.
Tito je bio pod pažljivim nadzorom, a Jože Oseli, poznati slovenski kuvar i batler, brinuo je o njegovoj ishrani, čak i tokom najtežih dana. Tito je jeo specijalnu hranu astronauta koja je bila dostavljena iz NASA-e, ali ni to nije bilo dovoljno da se spreči njegov pad. “Teško nam je bilo gledati kako kopni”, rekao je Oseli, dodajući da su svi pokušavali da ga spasu do poslednjeg trenutka, ali da mu nije bilo spasa.
Njegova smrt 4. maja 1980. godine, koju je potvrdio spiker Miroslav Lilić u zagrebačkom studiju, ostavila je dubok trag. Tito je, kao dugogodišnji lider, bio simbol jedinstva i snage, ali je njegova smrt postavila mnoga pitanja koja su ostala bez odgovora. Njegova kontrolisana i misteriozna smrt, uz sve te kontroverze i medicinske dileme, ostavila je neizbrisiv pečat na političku istoriju Jugoslavije.
Danas, 46 godina nakon njegove smrti, Tito ostaje figura koja je izazivala pomešane emocije – od divljenja do kritike. Iako su mnoge odluke tokom njegovog života bile kontroverzne, njegov lik i dalje izaziva interes i postavlja pitanje: kako bi istorija Jugoslavije izgledala da su okolnosti bile drugačije
