Organizam prirodno teži ka skladištenju masti, što otežava mršavljenje. Postoji mnogo načina da se nagomila masnoća, ali nijedan efikasan način da se ona izgubi. Zato je držanje dijete teško – često smo gladni, nezadovoljni i depresivni, što se retko spominje. Priroda favorizuje debljinu, a postoje dokazi da su gojazni ljudi često vitalniji, kaže prof. dr Branimir Nestorović.
- Prema njegovim rečima, nedavno je objavljena studija koja je pokazala da umjereno gojazni pacijenti imaju dvostruko manju stopu smrtnosti nakon teških kardiohirurških operacija u poređenju sa mršavim pacijentima, jer “priroda predviđa da budemo malo debeli zbog termoregulacije i održavanja optimalne težine.”
“Ako želite da izbegnete štetne efekte gojaznosti, to je jednostavno: ne unosite prevelik broj kalorija. Fokusirajte se na kvalitetne kalorije, kao što su proteinski doručak, voće i povrće. Stroge dijete su veoma teške. Volim da govorim svojim studentima o knjizi Vokija Kostića ‘Kako sam pojeo sebe’, u kojoj opisuje kako su mu doktori zabranili da jede masno, pa je danima stvarao samo tužne melodije za film ‘Ko to tamo peva’. Jednog dana, prekršio je dijetu, pojeo jagnjeći but sa krompirom i tada je stvorio kompletnu muziku za film,” objašnjava Nestorović.
- Prema njemu, normalna ishrana tokom dana znači da se posle 6 uveče konzumira samo voda ili nezaslađen čaj. Popularan je i dvodnevni post, koji je deo pravoslavne tradicije, gde se dva puta nedeljno unosi samo 500 kalorija. Ako je prosečnoj osobi potrebno oko 2000 kalorija dnevno za normalno funkcionisanje, ovaj post je vrlo jednostavan. Ovsena kaša i nekoliko voćki dva puta nedeljno mogu pomoći da se izbegne osećaj gladi i prejedanje,” savetuje Nestorović, dodajući da dan posta stimuliše imuni sistem.
“Naučno je dokazano da unos hrane oslobađa dopamin, što nas čini zadovoljnima. Problem kod gojaznih ljudi je što konzumiraju veće količine hrane, što smanjuje lučenje dopamina, pa moraju jesti sve više da bi postigli isti nivo zadovoljstva. Takođe, smanjuje se lučenje hormona leptina, hormona sitosti, pa nemaju osećaj zadovoljstva nakon jela i ponovo su gladni.”
Nestorović preporučuje uzimanje integralnih žitarica nakon obroka jer one stimulišu sintezu hormona irisina, koji normalizuje insulin. “Gladni smo zbog visokog nivoa insulina, pa nije loše završiti obrok sa integralnim žitaricama i čašom crnog vina,” zaključuje dr Nestorović
BONUS TEKST;
Skladištenje Masti i Izazovi Mršavljenja: Dubinski Pogled na Kompleksnost Metabolizma i Održavanje Telesne Težine
Uvod u Problem
Mršavljenje je tema koja intrigira i frustrira mnoge ljude širom sveta. Prirodna tendencija organizma da skladišti masti često čini gubitak težine izazovnim procesom. Uprkos brojnim dijetama i metodama koje obećavaju brzo skidanje kilograma, mnogi ljudi se suočavaju sa stalnim osećajem gladi, nezadovoljstva i depresije tokom ovog procesa. Ovaj tekst će istražiti zašto je to tako, kako organizam upravlja skladištenjem masti i koji su faktori uključeni u održavanje telesne težine.
Fiziološki Procesi Skladištenja Masti
Prirodna tendencija organizma da skladišti masti je duboko ukorenjena u našoj evoluciji. U prošlosti, naši preci su često živeli u okruženjima gde hrana nije bila uvek dostupna, pa je sposobnost skladištenja energije u obliku masti bila ključna za preživljavanje. Ovaj mehanizam je evoluirao kao način da se osigura da telo ima rezerve energije tokom perioda gladi.
- Lipogeneza i Skladištenje Masti: Lipogeneza je proces kroz koji se masti stvaraju i skladište u telu. Kada konzumiramo više kalorija nego što nam je potrebno za osnovne energetske potrebe, višak se pretvara u trigliceride i skladišti u adipocitima, ili masnim ćelijama. Ovo omogućava organizmu da koristi te rezerve energije tokom perioda kada hrana nije dostupna.
- Hormonska Regulacija: Hormoni igraju ključnu ulogu u regulisanju skladištenja i korišćenja masti. Insulin, koji se luči iz pankreasa kada konzumiramo ugljene hidrate, podstiče skladištenje glukoze u obliku glikogena i triglicerida. Leptin, hormon koji proizvode masne ćelije, šalje signale mozgu o stanju energetskih rezervi. Kada je nivo leptina visok, apetit se smanjuje, ali kada je nizak, apetit se povećava, što podstiče unos hrane.
- Metabolički Procesi: Metabolizam igra ključnu ulogu u održavanju telesne težine. BMR (bazalni metabolizam) predstavlja količinu energije koju telo troši u mirovanju za osnovne funkcije kao što su disanje, rad srca i održavanje telesne temperature. Faktor koji doprinosi individualnim razlikama u metabolizmu uključuje genetiku, mišićnu masu, starost i nivo fizičke aktivnosti.
Izazovi Mršavljenja
Gubitak težine zahteva da trošimo više energije nego što unosimo. Međutim, ovaj jednostavni koncept suočava se sa brojnim fiziološkim i psihološkim preprekama.
- Metabolička Adaptacija: Kada smanjimo unos kalorija, telo se prilagođava tako što usporava metabolizam kako bi očuvalo energiju. Ova adaptacija može otežati dalji gubitak težine jer telo efikasnije koristi manje energije za osnovne funkcije, smanjujući BMR. Ovo je poznato kao „metabolički otpor“ i često se manifestuje u stagnaciji mršavljenja uprkos dijeti i vežbanju.
- Psihološki Aspekti Dijete: Dijeta može izazvati emocionalni stres i negativno uticati na mentalno zdravlje. Stalna restrikcija hrane može dovesti do osećaja gladi, razdražljivosti i depresije. Socijalni pritisci i očekivanja takođe mogu pogoršati ove simptome, stvarajući začarani krug nezadovoljstva i prejedanja. Pored toga, restriktivne dijete često vode do „yo-yo“ efekta, gde se izgubljeni kilogrami brzo vraćaju nakon prestanka dijete, što dodatno povećava psihološki stres.
- Biološka Predispozicija: Genetski faktori igraju značajnu ulogu u sposobnosti pojedinca da izgubi težinu. Neki ljudi su genetski predisponirani da efikasnije skladište masnoće ili imaju sporiji metabolizam, što može otežati gubitak težine. Hormonske razlike, kao što su poremećaji u proizvodnji leptina ili insulina, mogu dodatno komplikuju kontrolu telesne težine.
Debljina kao Prirodni Favorit
Zanimljivo je da priroda favorizuje debljinu, jer organizam vidi skladištenje masti kao prednost za preživljavanje. Istraživanja su pokazala da gojazni ljudi često imaju veću otpornost na bolesti i stres u određenim situacijama, što može objasniti zašto priroda favorizuje debljinu.
- Energetska Rezerve: Masne rezerve pružaju energetski jastuk tokom perioda oskudice. U prošlosti, ovo je moglo značiti razliku između života i smrti tokom perioda gladi. Masno tkivo ne samo da skladišti energiju, već i oslobađa hormone i citokine koji igraju ulogu u imunološkoj funkciji i metaboličkoj ravnoteži.
- Vitalnost i Otpornost: Postoje dokazi da gojazni ljudi mogu imati veću vitalnost i otpornost na određene zdravstvene probleme. Na primer, neki podaci sugerišu da ljudi sa višim procentom telesne masti mogu imati bolji ishod u borbi protiv infekcija i traumatskih povreda, zbog većih energetskih rezervi koje telo može iskoristiti u stresnim situacijama.
Društveni i Kulturni Faktori
Društveni i kulturni faktori takođe igraju ulogu u percepciji i upravljanju telesnom težinom. Mediji, modni standardi i društveni pritisci često promovišu ideal mršavosti, što može stvoriti nerealna očekivanja i dodatni stres za ljude koji pokušavaju da smršaju.
- Stigma i Diskriminacija: Gojaznost je često stigmatizovana, što može dovesti do diskriminacije i društvene izolacije. Ovaj pritisak može negativno uticati na mentalno zdravlje i motivaciju za mršavljenje. Važno je prepoznati da su telesna težina i oblik kompleksni i individualni, i da su različiti tipovi tela prirodni i normalni.
- Pritisci Medija: Mediji često promovišu idealizovane slike mršavih tela, što može stvoriti nerealna očekivanja o tome kako bi ljudi trebalo da izgledaju. Ovi standardi mogu biti nedostižni za mnoge, što može dovesti do nezdravih praksi dijete i vežbanja, kao i do osećaja nezadovoljstva i neuspeha.
- Uticaj Kulture: Kulturni faktori takođe igraju značajnu ulogu u percepciji telesne težine. U nekim kulturama, viša telesna težina može biti povezana sa prosperitetom i zdravljem, dok u drugim može biti povezana sa negativnim konotacijama. Razumevanje ovih kulturnih razlika može pomoći u smanjenju stigmatizacije i promovisati zdraviji pristup upravljanju telesnom težinom.
Zaključak
Mršavljenje je kompleksan proces koji uključuje mnoštvo fizioloških, psiholoških i društvenih faktora. Naš organizam je prirodno sklon skladištenju masti, što može otežati gubitak težine i izazvati razne izazove tokom dijete. Razumevanje ovih aspekata može pomoći u boljem pristupu upravljanju telesnom težinom, prihvatanju sopstvenog tela i postizanju dugoročne ravnoteže. Važno je prepoznati da su individualne razlike u metabolizmu, genetici i kulturi ključne za razvoj održivih i zdravih strategija za mršavljenje.
