Znate li šta treba da se uradi s prošlogodišnjim “jajetom čuvarkućom” ako ne saznajte u nastavku koja su to verovanja i običaji vezani za Čuvarkuća jaje.
- Vaskrs je jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, a jedan od njegovih najprepoznatljivijih simbola su obojena jaja. Među njima posebno mesto zauzima prvo jaje koje se boji na Veliki petak – ono crveno jaje koje u mnogim domaćinstvima dobija status čuvara doma, poznato kao čuvarkuća. Iako se svi raduju ukrašavanju i bojenju jaja svake godine, često se postavlja pitanje: šta raditi sa čuvarkućom od prethodne godine?
Običaj nalaže da se čuvarkuća, kao simbol zaštite i blagostanja, čuva čitavu godinu dana – najčešće na istaknutom mestu u kući, poput kuhinje, kredenca ili pored ikone. Veruje se da ona štiti domaćinstvo od bolesti, nesreće i zlih sila. Međutim, kada dođe sledeći Vaskrs i bude obojeno novo prvo jaje, staru čuvarkuću više nije poželjno držati u kući.
- Postoje dva tradicionalna načina da se staro jaje dostojno „otpusti“. Jedna mogućnost je da se baci u reku. Voda, koja u narodnoj tradiciji simbolizuje pročišćenje i odnošenje loše energije, treba da odnese sve ono negativno što se tokom godine nataložilo, a što je čuvarkuća simbolično upila umesto porodice.
Drugi običaj, čest u seoskim domaćinstvima i kod onih koji imaju dvorište, jeste zakopavanje stare čuvarkuće ispod drveta. Veruje se da to drvo, zahvaljujući tom činu, postaje plodnije i otpornije, a da domaćinstvo dobija dodatnu zaštitu od vremenskih nepogoda i nesreća. Ova praksa spaja simboliku obnove i plodnosti, te čini most između prošlog i novog ciklusa života.
Ali, zašto se uopšte farbaju jaja za Vaskrs?
- Od najranijih vremena, jaje je bilo simbol novog života i rađanja. U hrišćanskoj tradiciji ono predstavlja pobedu života nad smrću, jer kada se ljuska razbije, iz nje izlazi novi život – što se tumači kao simbol Hristovog vaskrsenja. Prvi istorijski zapisi o bojenju jaja za Uskrs potiču iz 12. veka, dok se u Srbiji taj običaj prvi put pominje u 16. veku.
U vezi sa farbanjem jaja postoji mnogo narodnih predanja. Jedna zanimljiva priča govori o rimskim stražarima koji su čuvali Hristov grob. Navodno, dok su pekli kokošku, jedan od njih je izrazio sumnju u mogućnost Hristovog vaskrsenja. Drugi stražari su mu se podsmevali i rekli da će Hrist vaskrsnuti onog trenutka kada pečena kokoška poleti i snese crveno jaje – što se, po legendi, i dogodilo baš u tom trenutku.
- Druga poznata legenda vezana je za Mariju Magdalenu. Prema priči, ona je došla u Rim da propoveda hrišćanstvo i poklonila caru Tiberiju korpu belih jaja. Kada je pomenula Hristovo vaskrsenje, car joj nije poverovao i rekao da će poverovati tek kad jaja promene boju. Marija je tada izgovorila: „Hristos Vaskrse!“ i jaja su postala crvena.
Tu je i staro predanje prema kojem je ispod krsta na Golgoti bilo gnezdo ptice grlice. Krv raspetog Hrista pala je na jaja i obojila ih u crveno, pa se od tada crvena boja koristi za prvo vaskršnje jaje, kao znak Hristove žrtve i vaskrsenja.
- Bilo da se čuvarkuća baca u reku, zakopava pod drvo ili jednostavno pažljivo skloni, važno je da se svaki gest uradi sa poštovanjem prema tradiciji. U tome i jeste lepota običaja – oni nas povezuju s prošlošću, jačaju osećaj pripadnosti i podsećaju na ono što je važno: življenje u veri, miru i slozi.
