U Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru zakazano je saslušanje novih svedoka za 5. jul u istrazi ubistva dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, za koje se sumnja da su ga počinili radnici JKP “Vodovod” iz Bora, Dejan Dragijević (50) i Srđan Janković (50). Prema ekskluzivnim informacijama Kurira, saslušanje jednog od ovih svedoka ima ključan značaj za dalji tok istrage.
Nadležni izvori navode da se radi o komšiji iz Banjskog Polja, čije svedočenje se smatra važnim iako se ne očekuje da će doneti ključne dokaze. Međutim, treći svedok, koji se javio iz Bora, tvrdi da je džogirao baš u vreme kada su osumnjičeni bili na smetlištu i navodno bacili telo.
“Šta je tačno video i zašto se sada odlučio da se javi, biće poznato u petak. Njegovo svedočenje može biti ključno za dokazivanje da su zaista bacili telo na smetlište”, izjavio je izvor za Kurir.
Dejan Dragijević, koji je priznao zločin i detaljno ga opisao tokom saslušanja posle hapšenja, zatražio je ponovno saslušanje od strane tužilaštva. Advokat Vanja Živković izjavila je da još nije dobila potvrdu da li će tužilaštvo prihvatiti ovaj zahtev.
“Dragijević je naveo da želi dodatno saslušanje radi razjašnjenja okolnosti i činjenica koje je već izneo tokom prvog saslušanja 5. aprila 2024. godine”, rekla je advokat.
Podsećamo, osumnjičeni Srđan Janković iz sela Luka i Dejan Dragijević iz sela Zlot kod Bora optuženi su da su udarili devojčicu vozilom JKP “Vodovod” i da je Dragijević nakon toga zadavio golim rukama. Takođe je otkrio da su mu u sakrivanju tela pomogli otac Radoslav i pokojni brat Dalibor, koji je umro u Policijskoj upravi Bor nekoliko sati nakon hapšenja.
BONUS TEKST:
Bakterije u crevima mogu uticati na pojavu „napada“ gladi: Povezanost sa funkcijama određenih delova mozga
Nedavna studija ukazuje da određene bakterije u crevima mogu povećati sklonost pojedinaca ka napadima gladi, što može dugoročno doprineti gojaznosti.
Tokom eksperimenata na miševima i ljudima sklonim nekontrolisanom konzumiranju hrane, primećeno je da su imali slične nivoe dve vrste bakterija u crevima – jedna štetna, a druga korisna.
Na sastanku Udruženja evropskih društava za neurologiju, stručnjaci su istakli da povećanje broja korisnih bakterija, poput Blautije, može inhibirati nekontrolisano prejedanje kod miševa.
Elena Martin Garsija, asistent profesora na Univerzitetu „Pompeu Fabra“ u Barseloni, naglasila je značaj otkrića: „Ova saznanja su veoma važna jer ukazuju da određene bakterije mogu pružiti zaštitu od razvoja kompulzivnog jedenja.“
Iako zavisnost od hrane nije formalno priznata kao medicinski termin, nutricionisti se suočavaju sa izazovom pokušaja kontrole unosa visokokalorične hrane, kao što su grickalice i slatkiši.
Istraživači nisu potpuno sigurni kako bakterije tačno štite od razvoja kompulzivnog prejedanja, ali se spekuliše da creva igraju ključnu ulogu u komunikaciji sa mozgom, posebno u regulaciji orbitofrontalnog korteksa koji je odgovoran za samokontrolu.
