Nije nepoznanica da na našim prostorima rastu mnoge kulture koje su izuzetno tražene i ekonomične za uzgoj,no u našem ubrzanom načinu života retko ko se može posvetiti samo ovom poslu.U nastavku današnjeg članka vam pišemo o Smilju i Hmelje dvema jako traženim biljkama čije otkupne cene nisu nimalo zanemarive..
- Visoka cena ove posebne biljke nije slučajna. Ona je rezultat toga što hmeljovi izdanci rastu samoniklo, a berba zavisi od malih sakupljača koji ih pronalaze u prirodi. Njihova nežna struktura i kratko vreme tokom kojeg zadržavaju svežinu čine ih veoma delikatnim. Upravo zbog toga, izdanci hmelja se moraju konzumirati ubrzo nakon branja, dok su još sveži i puni ukusa.
Ovi izdanci podsećaju na divlje špargle, ali se odlikuju izraženijom gorčinom koja im daje jedinstvenu notu. U gastronomiji su izuzetno cenjeni i često ih svrstavaju među najskuplje vrste povrća na svetu, iako tehnički gledano ne spadaju u povrće. U kulinarstvu se ipak koriste kao takvi – mogu se kuvati, dinstati, pržiti ili dodavati u različite kombinacije jela. Zbog svog posebnog ukusa, često se nalaze na tanjirima u restoranima koji nude ekskluzivne i sezonske specijalitete.
- Hmelj, poznat pod latinskim nazivom Humulus lupulus, pripada porodici Cannabaceae. Reč je o višegodišnjoj biljci koja je danas najpoznatija kao ključni sastojak u proizvodnji piva. Njegovi ženski cvetovi, takozvane šišarke, koriste se za aromatizovanje i konzerviranje ovog napitka, dajući mu karakterističnu gorčinu i jedinstveni miris. Međutim, u vreme kada su stari Egipćani spravljali lekovite napitke od natopljenih žitarica, hmelj još nije imao današnju ulogu u proizvodnji piva.
Tek u 11. veku bavarski monasi su počeli da dodaju hmelj u pivo, čime su mu oduzeli dotadašnji slatkasti ukus i dali specifičnu gorčinu koju poznajemo danas. Ali hmelj nije cenjen samo među ljubiteljima piva. U prošlosti su ga sveštenici koristili kao prirodni lek za smirivanje, jer su verovali da utiče na živce i pomaže kod nesanice i nervoze, pa čak i za smanjenje seksualne želje.
- U severnim delovima Evrope, izdanci hmelja su postali prava delikatesa. U Belgiji i Holandiji oni važe za izuzetno cenjenu namirnicu, a cena može dostići i do hiljadu evra po kilogramu. To ih svrstava u red najskupljih sezonskih proizvoda, a njihova popularnost postepeno raste i u drugim evropskim zemljama. Njihova ograničena dostupnost i specifičan ukus čine ih traženom robom među gurmanima i vrhunskim kuvarima.
U Srbiji, hmelj se tradicionalno gaji u Vojvodini, posebno na područjima oko Bačke Palanke, Bačkog Petrovca i Novog Sada. Tlo u ovim krajevima je izuzetno plodno, a klima umereno kontinentalna – upravo ono što je potrebno za uspešan uzgoj ove biljke. Tokom 20. veka, hmelj se u Srbiji uzgajao na znatno većim površinama nego danas. Međutim, zbog velike konkurencije proizvođača iz zemalja poput Nemačke i Češke, proizvodnja je značajno smanjena. Danas se u Srbiji uglavnom proizvode količine koje se koriste u domaćoj pivarskoj industriji.
- Zanimljivo je da poslednjih godina raste interesovanje malih zanatskih pivara za domaći hmelj, jer traže autentične i kvalitetne lokalne sorte. To bi moglo da doprinese revitalizaciji uzgoja hmelja u našoj zemlji i eventualno otvaranju prostora za eksperimentisanje sa njegovom kulinarskom primenom, uključujući i nežne izdanke koji su u svetu poznati kao luksuzna sezonska poslastica.
Visoka cena i retkost ove biljke čine je simbolom sofisticiranog ukusa i delikatesnog uživanja. Oni koji su imali prilike da probaju izdanke hmelja, tvrde da je njihov specifičan, blago gorak ukus nezaboravan i da predstavlja pravo bogatstvo za nepce. U svetu gastronomije, upravo takve namirnice često zavređuju pažnju, ne samo zbog svog ukusa, već i zbog načina na koji se beru i čuvaju – što celu priču oko njih čini još intrigantnijom.
