BONUS TEKST
- U svetu prepunom izazova i međuljudskih tenzija, jedno od najvažnijih pitanja koje sebi možemo postaviti jeste – kako sačuvati unutrašnji mir u prisustvu toksičnih ljudi? Poznati austrijski psihijatar Sigmund Frojd još pre više od jednog veka dao je izuzetne uvide u ljudsku psihu, a mnoge njegove misli i danas mogu da posluže kao moćan alat za očuvanje mentalnog zdravlja.
Frojd je bio svestan da je nemoguće izbeći negativne i zlonamerne ljude tokom života. Njegovo razumevanje ljudske prirode otkriva da u svakom okruženju, ma koliko ono bilo prijatno ili uređeno, uvek postoje oni koji kritikuju, manipulišu ili šire negativnost. Prema njegovim rečima, ako svi o vama govore samo lepo i ako nemate nijednog protivnika – onda verovatno više niste među živima. Ova misao podseća nas da je neprijateljstvo sastavni deo ljudskih odnosa, a ne izuzetak.
- Jedan od Frojdovih najcitiranijih saveta, koji danas ima posebnu težinu, glasi: „Prije nego što dijagnostifikujete kod sebe depresiju i nisko samopouzdanje, obavezno budite sigurni da niste okruženi idiotima.“ Ova rečenica poziva na introspektivu, ali i na pažljivo posmatranje okruženja. Vrlo često, naš loš osećaj o sebi zapravo dolazi iz reči i ponašanja drugih, a ne iz realnog stanja naše ličnosti. Kritike ljudi koji ne žele naše dobro ne bi smele da oblikuju našu sliku o sebi.
Jedan od ključnih principa koje Frojd promoviše jeste ideja da se čovek treba porediti isključivo sa sobom u prošlosti. Neprestano upoređivanje sa drugima vodi do frustracije, zavisti i gubitka sopstvenog identiteta. Napredak nije u tome da budete bolji od nekog drugog, već da budete bolja verzija sebe – danas u odnosu na juče. U svetu u kojem društvene mreže forsiraju savršene živote i upoređivanje, ovaj Frojdov stav dobija dodatnu vrednost.
- Zanimljiv je i njegov pogled na komunikaciju u trenucima sukoba. Frojd sugeriše da na optužbe i provokacije nije neophodno davati duga objašnjenja ili opravdanja. Ponekad je jednostavan odgovor, poput „da“, dovoljan da se situacija razoruža. Ljudi koji napadaju često traže reakciju – kad im je ne pružite, gube moć.
Jedna od dubljih misli Frojda odnosi se na unutrašnje slabosti. Po njemu, prihvatanjem svojih mana i nedostataka postajemo otporniji na tuđe uvrede. U trenutku kada više ne pokušavamo da budemo savršeni u tuđim očima, stičemo slobodu. Ljubav prema sebi ne znači ignorisanje sopstvenih grešaka, već njihovo prihvatanje bez osuđivanja.
- Zanimljivo je i Frojdovo zapažanje o oproštaju: „Ako si čovjeku sve oprostio, s njim je gotovo.“ Ova rečenica ukazuje na to da dokle god gajimo bes, povređenost ili mržnju, još uvek smo emocionalno vezani za tu osobu. Pravi oproštaj nije zaboravljanje – to je oslobađanje. Kad postignemo ravnodušnost, znamo da smo se zaista oslobodili.
Frojd podseća da veličina čovekove ličnosti zavisi od veličine problema koji ga može izbaciti iz ravnoteže. Ljudi koji gube kontrolu zbog sitnica, pokazuju koliko su zapravo slabi iznutra. Snaga se ogleda u tome da ostanemo pribrani i mirni čak i kad se nađemo pred ozbiljnim izazovima. Takav unutrašnji balans ne dolazi preko noći – to je rezultat stalnog rada na sebi.
- Na kraju, Frojd jasno ukazuje da sumnja u sopstvenu vrednost vodi ka duševnim problemima. Čovek koji ne veruje u sebe, lako postaje ranjiv na spoljne uticaje. Emocionalna stabilnost počinje onda kada prestanemo da tražimo potvrdu izvan sebe i kada dozvolimo sebi da budemo nesavršeni – ali dovoljno dobri.
Ove poruke velikog mislioca i dalje su relevantne i mogu pomoći svakome ko se bori sa negativnim ljudima i sopstvenim unutrašnjim glasovima sumnje. Ne možemo birati sve ljude koji će proći kroz naš život, ali možemo da odlučimo koliko ćemo im dopustiti da utiču na nas. A to je već velika snaga.
