Ivanjdan poznatiji i kao devojački praznik,se slavi 7. Jula kao praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja.U nastavku današnjeg članka Vam donosimo par saveta šta to treba danas ispoštovati..
- Sutra Srbi proslavljaju veliki praznik Ivanjdan, koji je posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja, jedne od najvažnijih ličnosti hrišćanske tradicije. Prema starim narodnim verovanjima, na ovaj dan sunce se tri puta zaustavlja na nebu, što se tumači kao trenutak kada priroda dostiže vrhunac svog razvoja i simbolizuje sredinu leta. Upravo zbog toga, Ivanjdan se u mnogim krajevima Srbije doživljava kao praznik života, svetlosti i zdravlja.
Jedan od najlepših običaja vezanih za ovaj dan jeste pletenje venaca od ivanjskog cveća i paljenje velikih vatri, poznatih kao lile. Paljenje ovih vatri povezuje se sa zimskim običajem loženja badnjaka uoči Božića. Razlika je u tome što zimsko sunce, iako donosi novu nadu, ne sija visoko niti greje snažno poput letnjeg, ivanjdanskog sunca koje se sada slavi. Lile koje gore u noći predstavljaju simbol svetlosti, topline i života, a u narodnoj tradiciji veruje se da njihov plamen tera zle sile i donosi zdravlje i blagostanje.
- Na Ivanjdan voda dobija posebna svojstva – smatra se da postaje lekovita i blagotvorna. Zato se ljudi masovno kupaju u rekama, jezerima i potocima, verujući da će tako sprati sa sebe svaku nesreću, bolest ili lošu energiju. Bilje koje se tog dana bere ima pojačana lekovita svojstva, pa se od njega pletu venci i spremaju melemi koji se kasnije koriste kao prirodni lek tokom godine. Ti venci se čuvaju u kući, najčešće okačeni iznad vrata, kako bi dom sačuvali od bolesti i nesreće.
Ivanjdan se u mnogim krajevima smatra i devojačkim praznikom jer su mnogi rituali i običaji vezani upravo za devojke. Uoči praznika, one pale ivanjdanske vatre, beru raznovrsno cveće i lekovite trave, pevaju tradicionalne pesme i pletu vence. U pojedinim selima, poput onih u Gruži i okolini Čačka, devojke su do kasno u noć igrale i zbijale šale oko vatre, a zatim bi u ranu zoru nosile kući ugarak iz vatre i venac koji su stavljale na vrh kapije. Verovalo se da taj venac štiti kuću i porodicu tokom cele godine. U nekim mestima devojke hvataju svice i nose ih kući kao simbol svetlosti i blagostanja.
- Vinogradari na Ivanjdan imaju poseban razlog za mirovanje – u vinogradima se ne radi tri dana pre i tri dana posle praznika. Postoji verovanje da tada vinograde čuva Sveti Jovan i da u tih sedam dana loza najviše napreduje. U Gruži devojke sade malo žita u saksijama, a na Petrovdan proveravaju kako je niklo, verujući da će od toga zavisiti njihova sreća i napredak.
Uoči Ivanjdana, u mnogim delovima Srbije, devojke beru žuto i crveno „ivansko“ cveće, kao i plavo „petrovsko“, od kojeg pletu venčiće. Te vence stavljaju na kapije, staje, torove, vrata i čak na krstove u selu. Ti venčići se smatraju simbolima Sunca i života. U istočnoj Srbiji bilje se uglavnom bere na velike praznike jer se veruje da tada ima podršku nebeskih sila. Lekari i etnolozi, poput dr Petra Paunkovića, beleže narodna verovanja po kojima žene koje imaju problema sa začećem na Ivanjdan prolaze kroz venac ispleten od jovanove trave i potom se kupaju u reci, kako bi voda odnela urok i bolesti. U nekim slučajevima, žene posete domaćice koje nose ime Stana ili Stanka, uzimaju travke iz njihovih venaca i od njih pletu svoj venac sa kojim će se kasnije okupati, verujući da će sledeća trudnoća biti uspešna.
- Kada se venčići od jovanove trave okače iznad ili sa desne strane ulaznih vrata, veruje se da će dom biti zaštićen od nesreće cele naredne godine. U narodu je prisutan i običaj bratimenja i kumstva „po Bogu i svetom Jovanu“. Smatralo se da Sveti Jovan, kao uzor poštenja i čvrstine karaktera, čuva te zavete i veze koje su ljudi međusobno sklapali na ovaj dan.
Ivanjdan je duboko ukorenjen u tradiciju srpskog naroda i povezuje prirodne cikluse sa duhovnim vrednostima. Pored verskog značaja, ovaj praznik je proslava zajedništva, zdravlja i životne radosti, pa se i danas u mnogim mestima sačuvalo bar nešto od tih starih običaja koji nas povezuju sa precima i prirodom.
