Danas obeležavamo Svetog Ćirila i Metodija,dva brata koja su rođena u Solunu a poznati diljem sveta zbog sastavljanja 38 slova azbučnog pisma i po prvim prevodima Biblije,u nastavku smo za Vas pronašli koja se to verovanja vežu za Crveno slovo u Crkvenom kalendaru..
- Sveti Ćirilo i Metodije zauzimaju posebno mesto u istoriji slovenske pismenosti i kulture, a njihovo delo vekovima se poštuje među svim slovenskim narodima. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici ovaj praznik obeležavaju 24. maja, kada se liturgijski slavi dan ove dvojice velikih svetitelja i prosvetitelja. Ovaj datum je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, što znači da se tog dana ne obavljaju teški fizički poslovi i domaćinski radovi.
Braća iz Soluna, poznata pod imenima Ćirilo i Metodije, potekli su iz grčke porodice i živeli u 9. veku. Metodije, stariji brat, rođen je između 815. i 820. godine, dok je Ćirilo, čije je svetovno ime bilo Konstantin, rođen nešto kasnije, 827. ili 828. godine. Odrasli su u sredini u kojoj su Sloveni činili veliki deo stanovništva, te su još u mladosti savladali slovenski dijalekt koji se govorio u okolini Soluna, danas poznat kao staromakedonski.
- Njihovo misionarsko delovanje počelo je kada su pozvani u Velikomoravsku kneževinu da šire hrišćanstvo među Slovenima. Međutim, ono po čemu su Ćirilo i Metodije ostali upamćeni u istoriji mnogo je više od same verske misije. Njihov najveći doprinos bio je stvaranje prvog slovenskog pisma – glagoljice. Time su omogućili da se hrišćanske knjige i liturgija prenesu na narodni jezik, što je imalo ogroman značaj za pismenost, obrazovanje i kulturni razvoj slovenskih naroda.
Zahvaljujući njihovom radu, stvoren je temelj za dalji razvoj slovenske književnosti i bogosluženja na narodnom jeziku. Nakon njihove smrti, njihovi učenici, među kojima se izdvajaju Kliment i Naum, nastavili su njihovo delo. Oni su zaslužni za nastanak ćirilice, pisma koje je dobilo ime po Ćirilu, i koje se danas koristi među mnogim slovenskim narodima, uključujući i Srbe.
- Upravo zato Ćirilo i Metodije nisu samo verske ličnosti, već simboli prosvetiteljstva i kulturnog buđenja naroda koji do tada nisu imali svoje pismo. Zbog toga se često nazivaju i „slovenskim apostolima“. Njihovo delo ostavilo je trajan pečat u istoriji, ne samo duhovnoj već i obrazovnoj i kulturnoj.
U mnogim zemljama sa slovenskim stanovništvom, ovaj dan ima i širi kulturni značaj. U Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj, Makedoniji, Slovačkoj i Češkoj, ovaj praznik obeležava se kao Dan slovenske pismenosti i kulture. Kod Pravoslavnih naroda, uključujući i Srbiju, praznik se slavi 24. maja, dok se kod Slovaka i Čeha obeležava 5. jula, kao državni praznik.
- Narodna verovanja vezana za ovaj dan podsećaju na važnost obrazovanja i učenja. Tako se veruje da učenici i studenti na ovaj dan treba da uče, čitaju knjige i „zagreju stolicu“, kako bi im godina bila uspešna i plodna u znanju. Ovaj simboličan savet podseća da je učenje neprekidan proces, a da poštovanje prema znanju vodi ka duhovnom i ličnom rastu.
Obeležavanje praznika Svetih Ćirila i Metodija prilika je da se setimo korena naše pismenosti, da se zahvalimo onima koji su nam ostavili dragoceno nasleđe i da ne zaboravimo koliko su reč, znanje i jezik temelj svakog naroda. Kroz njih se čuva identitet, prenosi mudrost i oblikuje budućnost.
