Danas vernici obeležavaju dan posvećen sveštenomučeniku Antipu episkopu Pergamskom,koji se to običaji vežu za današnji dan pogledajte u nastavku.
- Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sa poštovanjem i molitvom obeležavaju praznik posvećen Sveštenomučeniku Antipi, episkopu grada Pergama, jednom od ranohrišćanskih svetitelja koji je postradao za veru i ostavio dubok trag u hrišćanskoj tradiciji.
Antipa se pominje u Knjizi Otkrovenja, gde ga sam Gospod Isus Hristos naziva „vernim svedokom“, naglašavajući njegovu izuzetnu ulogu i žrtvu u borbi protiv idolopoklonstva i moralne izopačenosti tadašnjeg sveta. Njegov grad, Pergam, bio je prepoznat kao mesto duhovne tame, u kojem su ljudi živeli u potpunom raskoraku sa božanskim zakonima – robovali su strastima, nasilju i razvratu, a hrišćanstvo je bilo progonjeno do smrti. Za stanovnike toga grada, čin uhvaćenja ili ubistva hrišćanina smatrao se činom čestitosti i vrline.
- U takvom okruženju Antipa je živeo i delovao kao nepokolebljivi branitelj istine, simbol svetlosti među senkama. Njegov život je bio svetionik usred duhovnog haosa, a njegov moral i čestitost su ga izdvajali kao ružu među trnjem. Nije se bojao da javno svedoči o veri u Hrista i da raskrinkava lažnost paganskih bogova. Njegova vera i snaga duhovnog prisustva bile su takve da su se, prema predanju, demoni žalili poganskim sveštenicima u snovima, priznajući da ne mogu da opstanu u gradu dok je on prisutan.
Vođeni tim snovima, sveštenici podstiču narod da se okrene protiv Antipe. Pokrenuta je masa koja ga napada i zahteva da se odrekne Hrista i pokloni lažnim bogovima. Antipa je odbio, odgovarajući im snažno i jasno da je njihova vera lažna, čim se njihova božanstva boje jednog smrtnog čoveka. U njegovim rečima osećala se snaga vere, a iz svakog njegovog odgovora izvirala je istina hrišćanskog učenja.
- Njegova hrabrost i odbijanje da izneveri veru razbesneli su narod. Povukli su ga pred Artemidin hram, gde je stajala bronzana figura vola – simbol moći i idolopoklonstva. Usijali su ovu metalnu skulpturu ognjem i bacili Antipu u nju. Ipak, ni u tim stravičnim mukama Antipa nije prestajao da se moli. Kao što su prorok Jona i trojica mladića iz Starog zaveta ostali verni Bogu usred ognja i tame, tako je i Antipa ostao nepokolebljiv. U ognjenoj peći usijanog idola, on je uznosio molitve za svoju pastvu i ceo svet, sve dok mu se duša nije uzdigla ka Hristu, napustivši telesne muke 92. godine po Hristu.
Njegovo mučeništvo nije bilo uzaludno. Vernici ga se sećaju i danas, kao svetitelja koji se nije pokolebao ni pred najtežim iskušenjem. Praznik posvećen njemu obeležava se 11. aprila po julijanskom, odnosno 24. aprila po gregorijanskom kalendaru.
- Posebno mesto u narodnom verovanju zauzima njegovo dejstvo kao iscelitelja, naročito kada je reč o bolovima u zubima. Vernici ga zazivaju u molitvi, tražeći pomoć u nevolji, verujući da mu je Gospod dao moć da leči bolesne, osnažuje slabe i donosi olakšanje patnicima.
Postoji molitva upućena ovom svetitelju u kojoj se on priziva kao brzi pomoćnik svim hrišćanima koji trpe bol i bolest. Vernik izražava poverenje u njegovu blagodat, celiva njegovu ikonu i moli za isceljenje, ne samo telesno, već i duhovno – moleći da postane dostojan Božije milosti kroz Antipin zagovor. Molitva se završava željom za tihim, pobožnim životom, u čistoći i veri, kako bi se i sam mogao pridružiti svetima u slavljenju Svete Trojice.
- Sveti Antipa nas svojom žrtvom podseća da vera nije samo lično uverenje, već snaga koja može da uzdrma sile tame i pokrene promenu čak i usred najdublje zablude. Njegov primer ostaje nadahnuće za sve koji žele da istraju u istini, čestitosti i veri u svakodnevnim iskušenjima.
