Srpska Pravoslavna crkva danas obeležava prenošenje moštiju Svetoga Save a u nastavku današnjeg članka Vam pišemo koji se to običaji trebaju ispoštovati na današnji dan.
- Prenos moštiju Svetog Save dogodio se tokom vladavine kralja Vladislava 1237. godine i predstavlja jedan od najvažnijih događaja u istoriji Srpske pravoslavne crkve. SPC i njeni vernici danas obeležavaju ovaj događaj kao praznik u čast svetog i bogonosnog oca Save, prvog srpskog arhiepiskopa i učitelja, koji je bio izuzetno poštovan kako među narodom, tako i u crkvenim i državnim krugovima.
Godinu dana nakon smrti Svetog Save i njegove sahrane u bugarskom gradu Trnovu, njegov naslednik, arhiepiskop Arsenije, pokrenuo je inicijativu da se svete mošti prenesu u Srbiju. Arsenije je smatrao da je neprikladno da telo tolikog duhovnog i državnog velikana ostane u tuđini, daleko od naroda kojem je posvetio život i duhovno ga uzdigao. O tome je obavestio kralja Vladislava, koji je bio nećak Svetog Save. Vladislav je sa oduševljenjem prihvatio predlog i odmah poslao izaslanike caru Asenu, svom tastu, koji je u to vreme vladao Bugarskom, sa molbom da se dozvoli prenos moštiju.
- Car Asen je isprva odbio zahtev. Obrazložio je da se prema svetitelju u Bugarskoj odnose s velikim poštovanjem i da ne vidi razlog za promenu njegovog počivališta. Iako je kralj Vladislav poslao još jedno pismo sa istom molbom, ni tada nije dobio pozitivan odgovor. Car je čak sazvao crkvene velikodostojnike i druge viđene ljude svog dvora kako bi se o tome zajednički odlučilo, ali je i ovaj put odgovor ostao negativan. Smatralo se da Sveti Sava treba da ostane tamo gde je i sahranjen.
Uviđajući da diplomatska sredstva nisu dovoljna, kralj Vladislav odlučio je da lično poseti cara Asena. Pre nego što je otišao u carske dvore, posetio je grob Svetog Save, pomolio se i plakao nad njegovim telom. Zatim je otputovao na carev dvor gde je bio srdačno dočekan. Te noći, prema predanju, caru Asenu se u snu javio anđeo u liku Svetog Save i poručio mu da dozvoli Vladislavu da prenese njegovo telo u Srbiju. Sledećeg jutra, car je pristao. Vladislav je sa velikom radošću krenuo na put ka Srbiji, noseći mošti svoga strica u Manastir Mileševu, koji je bio njegova zadužbina.
- Nakon što su mošti prenesene, Sveti Sava se, prema narodnom predanju, javio jednom pobožnom starcu u snu, sa molbom da se njegovo telo izvadi iz groba i postavi ispred grobnice u crkvi. To je i učinjeno. Njegovo telo bilo je netruležno i miomirisno, i postavljeno je na viđenje, poklonjenje i isceljenje vernika. Od tada su se dešavala brojna čudesa i isceljenja, o kojima su detaljno pisali njegovi biografi, monasi Teodosije i Domentijan.
Pored toga što je bio duhovni vođa i mirotvorac, Sveti Sava je ostavio i duboke misli i pouke, koje su i danas važne za svakog pravoslavnog hrišćanina. Njegove mudrosti mogu se svesti na sledećih deset poruka:
-
Neka novodošavši poštuje onoga koji je pre došao, nepismeni pismenoga, neuki obrazovanog, mlađi starijeg.
-
Bolji je dan koji čini volju Gospodnju, nego mnoštvo dana bezbožnika.
-
Nemojmo nikada poštovati ono što nam škodi, a zanemarivati ono što nas spasava.
-
Ne unosimo među sebe reči razdora poput “Moje” i “Tvoje”, “Veće” i “Manje”.
-
Ne otpuštajmo nikoga sa svojih vrata praznih ruku.
-
Na svim putevima budimo svesni da će naši koraci biti sigurni samo ako su pravedni.
-
Odbacimo sebičnost i naučimo biti zadovoljni s malim, onim što nam je neophodno.
-
Bdimo i molimo se da ne padnemo u iskušenje, jer duh je voljan, a telo slabo.
-
U krotkosti primimo reč koja može spasiti naše duše, i budimo ne samo slušaoci već i tvorci te reči.
-
Braćo i sestre, čuvajmo bratstvo kao što čuvamo svoje oči, jer kada se jednom izgubi, teško ga je vratiti. To je amanet Svetog Save sa Hristovog groba.
Sveti Sava je ove reči izgovorio pred kraj svog zemaljskog života, osećajući da mu se bliži smrt. Samo nekoliko dana kasnije, 27. januara, njegova duša se, kako vernici veruju, preselila u Carstvo nebesko. Njegova misija, međutim, nastavlja da živi kroz crkvu, narod, i sve one koji slede put vere, znanja i ljubavi prema bližnjem.
U ovim vremenima, kada često zaboravljamo na unutrašnji mir i bratsku slogu, poruke Svetog Save ostaju neprolazne i aktuelne. Živeti u miru sa sobom i sa drugima – to je temelj njegove duhovne ostavštine.
