Sveti Stefan, poznat i kao prvomučenik, jedan je od ključnih likova hrišćanske tradicije, čiji praznik vernici obeležavaju odmah nakon Božića, 27. decembra. Njegova uloga u istoriji hrišćanstva i njegov značaj u životima vernika širom sveta, naročito u Srba, ne može se preceniti. Kao prvi od sedam đakona, Stefan je odigrao centralnu ulogu u širenju hrišćanske vere, a njegov tragičan kraj učinio ga je simbolom mučeništva i vere. U ovom članku ćemo detaljnije razmotriti praznik Svetog Stefana, njegove narodne običaje i verovanja koja prate ovaj važan dan u pravoslavnoj crkvi.
Sveti Stefan – Prvomučenik
Sveti Stefan je bio arhiđakon prvobitne Jerusalimske crkve, koji je, prema biblijskim izvorima, bio prvi od sedam đakona koje su apostoli postavili za pomoć siromašnima. Njegova funkcija bila je posebno važna u širenju hrišćanske vere i pružanju pomoći onima kojima je bila najpotrebnija. Za Stefana se veruje da je bio nadahnut silom Duha Svetoga, zbog čega je činio mnoga čudesa i pomagao ljudima u nevolji. Međutim, njegova služba nije bila bezopasna. Sveti Stefan je postao predmetom napada zbog svoje vere. On je bio lažno optužen, uhapšen i suđen zbog svojih religijskih stavova. Presuda je bila smrtonosna: kamenovanje. Pre nego što je umro, poslednje reči Svetog Stefana bile su: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“, što je odražavalo njegovu duboku veru i oprost.
Običaji i verovanja na Stevanjdan
Praznik Svetog Stefana u srpskom narodu ima bogatu tradiciju i brojne običaje koji se vezuju za ovaj dan. Običaji koji se slave u ovaj dan često su povezani sa proslavom Božića i završavaju period božićnog veselja. Jedan od najpoznatijih običaja koji se praktikuje na Stevanjdan je iznošenje božićne slame iz kuće. Ovaj običaj se veže za prošlost i smatralo se da je slama čudotvorna. Naime, verovalo se da slama ima moć da donese blagoslov i napredak u domaćinstvu.
- Slama se iznosi na različita mesta u okolini kuće, a najčešće se polaže u vinogradima, kako bi rod grožđa bio bogatiji.
- Takođe, verovalo se da slama poboljšava plodnost u životinjama, pa se postavljala u kokošinjce kako bi kokoške donosile više jaja, a pilići se lakše izleže.
Zanimljivo je da postoji i verovanje da slamu ne treba bacati, već je treba ukloniti tiho, bez ikakvih reči. Ovaj običaj simbolizuje poštovanje Božića i njegovo tiho povlačenje. Prema narodnim verovanjima, žena koja uklanja slamu iz kuće treba da to učini u tišini, jer bi svaki zvuk mogao da označi kraj božićnog perioda. Ovo je samo jedan od mnogih verovanja koja prate ovaj praznik.
Sveti Stefan kao zaštitnik dinastije Nemanjić
Pored narodnih običaja, Sveti Stefan ima posebno mesto i u istoriji Srba, jer je bio zaštitnik dinastije Nemanjić. Ova dinastija, koja je imala ključnu ulogu u oblikovanju srpske države, često je povezivala svoje ime sa Svetim Stefanom. Kraljevi i vladari iz dinastije Nemanjić dodavali su ime Stefan kao svoje drugo ime. Ovaj običaj nije bio samo simboličan, već i politički, jer su vladari želeli da povežu svoju moć i legitimitet sa svetiteljem koji je bio prepoznat kao simbol hrišćanskog mučeništva.
Stefan je bio prisutan i na vladarskim pečatima i kovanicama iz tog perioda, što dodatno osnažuje njegovu povezanost sa vladavinskom moći. Kraljevi iz dinastije Nemanjić su, pored svog ličnog imena, dodavali i ime Stefan, čime su naglašavali svoju privrženost Svetom Stefanu i njegovim vrednostima.
Sveti Stefan i Stevanjdan u srpskom društvu
Praznik Svetog Stefana je veoma česta slava među Srbima, a u narodu se čak šali da je slava škrtica. Ovaj naziv potiče od činjenice da Stevanjdan dolazi odmah nakon Božića, kada su ljudi već siti i umorni od bogatih obroka. Uprkos tome, Stevanjdan je dan kada se okupljaju porodice i proslavljaju običaji, a narodna tradicija pruža sigurno utočište za sve koji žele da proslave hrišćanske vrednosti i poštuju tradiciju.
Zaključak
Sveti Stefan, kao prvomučenik i arhiđakon, ostavio je neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji. Njegov praznik, Stevanjdan, nije samo duhovni događaj, već i prilika za čuvanje narodnih običaja i verovanja. Ovaj dan simbolizuje žrtvu i mučeništvo, ali i povezanost sa tradicijom, porodicom i zajednicom. Kroz običaje poput iznošenja slame i obeležavanja utemeljenih religijskih vrednosti, Stevanjdan ostaje duboko ukorenjen u srcima vernika i u kulturi srpskog naroda.
