Ukoliko ste vernik i pratite strogo verske običaje onda ste se našli na pravom mestu. Srpska pravoslavna crkva danas obilježava dan posvećen slavlju svetog mučenika Jakinta, a u nastavku današnjeg članka Vam donosimo par običaja vezanih za ovaj praznik…
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas se sa posebnom pobožnošću sećaju svetog mučenika Jakinta, mladog čoveka koji je svojom hrabrošću i verom ostavio neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva. Njegova životna priča svedoči o nepokolebljivosti u veri i spremnosti da se podnese najveća žrtva u ime ljubavi prema Hristu.
- U vreme kada je car Trajan vladao Rimskim carstvom, bilo je uobičajeno da se od podanika očekuje odanost ne samo državi, već i paganskim bogovima. Tako su se na dvoru redovno organizovale svečane ceremonije i prinošenje žrtava idolima, što je za mnoge hrišćane tog doba bilo iskušenje kome nisu mogli da se povinuju.
Jakint, iako mlad, pokazao je izuzetnu duhovnu snagu. Kada je došao trenutak da car sa svojim dvorjanima obavi ritual žrtvoprinošenja idolima, Jakint je odlučio da se ne priključi tom činu. Njegovo odsustvo sa svečanosti nije prošlo neprimećeno. Brzo je optužen za nepoštovanje carevog naređenja i izveden pred cara na sud.
- Trajan mu je pokušavao objasniti da se od njega ne traži mnogo – samo da prinese žrtvu bogovima i time pokaže odanost carstvu. Međutim, Jakint je ostao čvrst u svojoj odluci. Smelo je odgovorio da je hrišćanin, da poštuje Hrista, klanja se Njemu i da kao jedinu žrtvu prinosi sebe samog, svoj život i veru. Njegove reči zvučale su kao zavet: on se odrekao svega prolaznog i zemaljskog u ime onoga što je večito i neprolazno.
Car je bio iznenađen takvom nepokolebljivošću i odlučio je da ga kazni na surov način. Naredio je da se mladiću ne daje ništa za jelo osim hrane koja je prethodno bila prinesena idolima kao žrtva. Jakint je dobro znao da bi jedenje takve hrane značilo odricanje od Boga, pa je odlučio da podnese glad radije nego da izda veru. Osmog dana zatočeništva, iznemogao i iscrpljen, predade duh svoj Gospodu. Njegova telesna smrt postala je trijumf duhovne pobede.
- Čudesan prizor desio se u tamnici u trenutku njegove smrti. Tamničari su posvedočili kako su dva svetla anđela ispunila mračni prostor. Jedan od njih pokrio je telo mladog mučenika svetlom odećom, dok je drugi položio predivan venac na njegovu glavu. Cela tamnica bila je ispunjena svetlošću i neobičnim mirisom, kao znak nebeske utehe i nagrade za njegovu vernost.
Tako je Jakint, iako mlad, postao veliki među svetima. Njegova žrtva nije bila uzaludna, jer je svojim primerom inspirisao mnoge hrišćane kroz vekove da ustraju u veri čak i pred najtežim iskušenjima. Preminuo je 108. godine, a njegova duša se u večnosti ovenčala slavom koja ne prolazi.
- U sećanje na njegov podvig, crkva danas uznosi molitve i pevaju se reči tropara koji veliča njegovu nepobedivu veru. Mučenik Jakint je kroz svoja stradanja zadobio nepropadljivi venac, a njegova molitva i danas se priziva da štiti i spasava duše vernika. Njegova priča nas podseća da istinska snaga leži u duhovnoj postojanosti i da su najveći heroji oni koji, iako bez oružja, vode borbe za večne vrednosti.
