Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Jovana Bogoslova a u nastavku današnjeg članka smo vam napisali koji su to običaji koji se vežu za današnji dan i ovog sveca.
- Ovaj dan ima posebno mesto u pravoslavnom kalendaru, jer slavi jednog od najbližih učenika Isusa Hrista, čoveka koji je ne samo duboko verovao, već i svojim životom i delima prenosio veru, nadu i ljubav koje su temelji hrišćanstva.
Sveti Jovan Bogoslov bio je sin Zevedejev i brat Jakova. Po zanimanju je bio ribar na Galilejskom jezeru, a život mu se zauvek promenio onog trenutka kada ga je Isus pozvao da bude njegov učenik. Zajedno sa bratom, postao je jedan od prvih Hristovih apostola. Isus ih je nazvao “sinovima groma”, što ukazuje na njihovu žarku narav i snagu vere. Za razliku od mnogih drugih apostola, Jovan je bio posebno blizak Isusu – nazivan je „ljubljenim učenikom“, što je čast koju nije imao nijedan drugi.
- Jovan se u Evanđeljima pojavljuje kao svedok mnogih ključnih događaja iz Hristovog života – od Preobraženja na Tavoru, do Poslednje večere. Ono po čemu se posebno izdvaja jeste činjenica da je bio jedini apostol koji nije napustio Isusa u njegovim najtežim trenucima. Ostao je uz njega dok je bio razapet na Krstu, zajedno sa Presvetom Bogorodicom, kojoj je Hristos predao Jovana kao sina. Od tada, Jovan je služio Bogorodici sa odanošću sve do njenog uspenija.
Posle Hristovog vaskrsenja i silaska Svetog Duha na apostole, Jovan je otišao u Efes, gde je propovedao hrišćanstvo i uspeo da preobrati mnoge neznabošce. Zbog svoje vere i uticaja, bio je proganjan, mučen i na kraju prognan na ostrvo Patmos. Upravo tamo je napisao Jevanđelje po Jovanu i Otkrovenje (Apokalipsu), duboka i simbolična dela koja i danas imaju ogroman značaj u hrišćanskoj teologiji.
- Zanimljivo je da je Sveti Jovan Bogoslov doživeo duboku starost – više od sto godina. Kada je osetio da mu se približava smrt, zamolio je svoje učenike da mu iskopaju grob u obliku krsta. Tamo je, prema predanju, živ sišao i bio položen u grob. Međutim, kada su kasnije otvorili njegov grob, telo mu nije bilo tamo. Ovo čudo je pokrenulo tradiciju da se na njegovom grobu svake godine, 21. maja, pojavljuje čudesni prah za koji se veruje da ima isceljujuća svojstva. Vernici i danas dolaze da se pomole na tom mestu, u nadi da će osetiti duhovno i telesno isceljenje.
Pored bogate duhovne simbolike, ovaj praznik prate i narodni običaji. Prema tradiciji, tog dana se ne radi sa iglama, makazama niti se plete, posebno među ženama. Veruje se da će, ako se ova zabrana ne ispoštuje, miševi uništavati rublje i kućni tekstil tokom godine. Takođe, običaj je da se stoka odmara, što je svojevrsni znak poštovanja prema prirodi i blagostanju domaćinstva.
- U nekim selima, kako bi se miševi rasterali, ljudi simbolično udaraju po ambarima. Istovremeno, ovaj period u godini često označava početak svadbi i drugih velikih porodičnih proslava, koje traju i po nekoliko dana.
Sveti Jovan Bogoslov se u pravoslavnoj tradiciji proslavlja dva puta godišnje – 21. maja, kada se veruje da se dešava čudo na njegovom grobu, i 9. oktobra, kada se crkva seća dana njegovog upokojenja.
- Ovaj praznik nije samo podsećanje na jednog od najvećih svetaca u hrišćanstvu, već i prilika da se kroz molitvu, post i poštovanje običaja, povežemo sa osnovnim vrednostima – verom, ljubavlju i odanošću. Sveti Jovan Bogoslov ostavio je dubok trag ne samo kao svedok Hristovog života, već i kao neko ko je svojim pisanjem i delima zaveštao istinu koju vekovima prenosimo.
