Osjećate li ponekad da niste sami?Ukoliko da onda treba da znate da niste jedini koji osećaju prisustvo nepoznatog entiteta.Upravo iz tog eazloga smo pripremili ovaj članak za Vas da VAm malo približimo i objasnimo sve ove stvari..
- Mnogi ljudi su bar jednom u životu iskusili neprijatan osećaj dok su se spremali za san ili se budili, kao da u sobi postoji još neko prisutan. Taj osećaj može biti zastrašujući, a često se opisuje kao osećaj nevidljive prisutnosti, ponekad čak praćen strahom i panikom. U većini slučajeva, reč je o fenomenu koji se naziva paraliza sna, a neretko je praćena halucinacijama koje mogu biti vizuelne, auditivne ili čak taktilne prirode.
Stručnjaci za spavanje objašnjavaju da su ovakve pojave uglavnom povezane sa prelaznim fazama između sna i budnosti. Psihološkinja i direktorka kompanije „Sleep Health“, Šelbi Haris, navodi da su ovakva iskustva uobičajeno kratkog trajanja, ali da ih mozak može doživeti kao izrazito realistična. Ljudi prijavljuju da osećaju kao da ih neko posmatra, kao da se kreće po sobi, ili da su svesni prisustva koje ne mogu objasniti. U nekim slučajevima javlja se i osećaj pada, ili slušne halucinacije poput nepostojećih zvukova, glasova ili koraka.
- Paraliza sna je specifično stanje koje se događa kada osoba postane svesna dok telo još uvek ostaje u stanju privremene nepokretnosti, karakteristične za REM fazu sna. REM faza, poznata i kao faza brzog pokreta očiju, jeste period u kome najčešće sanjamo. Tokom ove faze, telo prirodno ulazi u stanje mišićne paralize, koje ima zaštitnu funkciju kako ne bismo fizički reagovali na snove.
Međutim, kod paralize sna, osoba se probudi mentalno, dok telo još uvek nije „aktivirano“. Tada može doći do osećaja potpune nepokretnosti, nemogućnosti govora, pa čak i do veoma realističnih halucinacija. U tom stanju, ljudi često prijavljuju da vide senke, čuju neobične zvukove ili imaju snažan osećaj straha i ugroženosti.
- Iako deluje zastrašujuće, ovakva iskustva nisu neuobičajena niti su nužno razlog za zabrinutost. Većina ljudi ih doživi bar jednom ili dvaput tokom života. Psihološkinja Haris ističe da su ovi fenomeni povremeni i da nisu znak mentalne bolesti, osim ako se ne javljaju učestalo i ne remete svakodnevno funkcionisanje osobe.
Ipak, postoje određeni faktori koji mogu povećati učestalost pojave paralize sna i halucinacija. Među njima su hronična neispavanost, visoki nivoi stresa, promene u obrascima spavanja, uzimanje određenih lekova, kao i postojanje traumatskih iskustava ili posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Osobe koje pate od narkolepsije takođe češće imaju ovakva iskustva.
- Ukoliko neko doživljava paralizu sna više puta mesečno, ili se oseća uznemireno i prestrašeno nakon buđenja, preporučuje se da se obrati lekaru, posebno stručnjaku za poremećaje spavanja. Moguće je da iza tih pojava stoje dublji problemi sa spavanjem, poput apneje u snu ili poremećaja u cirkadijalnom ritmu.
U blažim slučajevima, promena životnih navika može pomoći. Redovno spavanje, izbegavanje ekrana pre odlaska na počinak, ograničavanje kofeina i alkohola, kao i smanjenje stresa, mogu znatno poboljšati kvalitet sna i smanjiti verovatnoću ovakvih iskustava. Tehnike opuštanja poput meditacije i dubokog disanja pre spavanja takođe se preporučuju.
- Na kraju, povremeni osećaj prisutnosti u sobi dok spavate, ma koliko bio neprijatan, ne mora značiti da nešto nije u redu sa vašim zdravljem. Međutim, ukoliko takvi simptomi postanu česti i utuču na vaš osećaj sigurnosti ili mentalno zdravlje, važno je da potražite stručnu pomoć i razgovarate sa lekarom. Kvalitetan san je jedan od stubova dobrog zdravlja, i svako ozbiljnije odstupanje od njega zaslužuje pažnju i razumevanje.
