Čuveni srbijanski gastroenterolog i pedijatar Vojislav perišić je u gostovanju u jednoj emisiji naveo par primera kako sami sebi ugrozimo zdravlje a da toga nismo ni svesni.U nastavku današnjeg članka pažljivo isčitajte koje to meso treba izbegavati..
- Mnogi ljudi teško mogu da zamisle obrok bez mesa, ali stručnjaci upozoravaju da bi trebalo biti pažljiv sa vrstom i količinom mesa koju unosimo svakodnevno. Postoje određene vrste mesa i mesnih prerađevina koje, ako se često konzumiraju, mogu imati negativan uticaj na zdravlje.
Poznato je da je meso bogat izvor proteina koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, pa se često preporučuje kao deo uravnotežene ishrane. Na primer, piletina je popularan izbor čak i kod onih koji žele da izgube višak kilograma. Međutim, mnogi lekari savetuju da treba ograničiti unos crvenog mesa i mesnih prerađevina, jer prekomerna konzumacija može doprineti razvoju hroničnih bolesti.
- Gastroenterolog profesor dr Vojislav Perišić ističe da je važno da se svakodnevno na trpezi nađe parče mesa, ali savetuje da biramo pažljivo. Prema njegovim rečima, govedina je često najbolji izbor jer je bogata gvožđem i cinkom. On objašnjava da kada se uđe u američku mesaru, najčešće se nudi govedina zbog njene hranljive vrednosti. Gvožđe iz ovog mesa doprinosi zdravlju krvi, dok su bele masti koje se mogu naći u govedini izvor vitamina D. Profesor naglašava da je govedina pritom povoljnija i zdravija opcija u poređenju sa svinjetinom. Ako ipak jedemo svinjsko meso, savetuje da se biraju samo određeni delovi, poput buta, i da se jede isključivo crveni deo mesa.
Ipak, postoje vrste mesa koje bi trebalo izbegavati ili barem svesti na minimum, jer sadrže visok procenat zasićenih masti koje mogu doprineti povišenju lošeg holesterola (LDL), što povećava rizik od začepljenja arterija i srčanih bolesti.
- Na listi mesa koje bi trebalo ograničiti nalazi se odrezak (biftek). Naime, klasični ribnjak sadrži čak 11 grama zasićenih masti i jedan gram trans masti na porciju od 115 grama, dok filet minjon ima oko 10 grama zasićenih masti na istu količinu. Nutricionisti upozoravaju da masni komadi crvenog mesa mogu izazvati upalne procese u telu i doprineti gojenju kada se jedu u većim količinama.
Jagnjetina, iako neizostavna na mnogim slavljima, takođe nije najbolji izbor za svakodnevnu ishranu. U 115 grama jagnjećeg mesa nalazi se oko 11 grama zasićenih masti, dok jagnjeća plećka i kotleti sadrže devet grama masti na istoj porciji. Lekari preporučuju da se ovo meso konzumira najviše jednom nedeljno, a osobe sa povišenim holesterolom ili istorijom srčanih bolesti u porodici trebalo bi potpuno da ga izbegavaju.
- Svinjska rebra su još jedna namirnica kojoj je teško odoleti zbog ukusa, ali sa nutricionističkog aspekta, predstavljaju loš izbor. Naime, porcija od 115 grama svinjskih rebara sadrži čak 13 grama zasićenih masti, što ih čini posebno opasnim za kardiovaskularno zdravlje ako se jedu često.
Kobasice i druge mesne prerađevine nalaze se gotovo uvek na listama najnezdravijih namirnica. Sušene kobasice, osim što su bogate zasićenim mastima (oko šest grama po porciji od 50 grama), sadrže i ogromne količine natrijuma – između 350 i 500 miligrama, što dodatno opterećuje krvne sudove i bubrege.
- Ovi saveti pomažu da budemo svesniji kada biramo hranu za sebe i svoje porodice. Uravnotežena ishrana, koja uključuje pažljiv odabir mesa i ograničavanje unos masnih i prerađenih proizvoda, jedan je od ključnih koraka ka očuvanju zdravlja i vitalnosti.
