Zaista je jako teško iznenaditi ovaj već dovoljno razočaran narod.Celi naš region je upućen u neke morbidne i jezive navike koje su vladale našim prostorima toliko dugo da ih je jako teško iskoreniti bez obzira na moderan način života.U današnjem članku smo se dotakli jedne jako česte teme a Vi nam u komentarima pišite Vaše mišljenje…
- U vremenu koje se često naziva modernim i naprednim, društvo se i dalje suočava s izazovima koji potiču iz duboko ukorenjenih tradicionalnih uverenja. Jedno od tih verovanja je ideja da je vrednost deteta – a naročito novorođenčeta – u velikoj meri određena njegovim polom. Iako su brojne zajednice širom sveta načinile iskorake ka ravnopravnosti polova, ostaci patrijarhalnih normi i dalje su snažno prisutni, osobito u sredinama gde se nasleđe, čast i porodični ugled često vezuju uz rađanje muškog naslednika.
Pojam „polu-djeteta“, kako ga nazivaju u nekim kulturama, odnosi se na rašireno mišljenje da su devojčice manje vredne od dečaka. Ova pristrasnost se ne izražava uvek otvoreno, ali je prisutna kroz svakodnevna očekivanja, komentare i odluke koje roditelji donose. Najviše trpe upravo majke koje se suočavaju sa pritiskom, sramom pa čak i pretnjama ukoliko „ne uspeju“ da rode sina.
- Dirljiva priča o Zeni, majci iz jednog konzervativnog okruženja, snažno ilustruje ovu pojavu. Nakon što je rodila tri kćerke, njen suprug joj je izričito zapretio da se ne vraća kući ako i četvrti put rodi žensko dete. Umesto radosti koja obično prati dolazak bebe na svet, Zena je doživela strah, tugu i osećaj beznadežnosti. Osećala se krivom zbog nečega na šta nije imala nikakav uticaj.
U tim trenucima bola i unutrašnje borbe, ključnu ulogu odigrao je lekar koji je bio svedok porođaja. Shvativši dubinu patnje koju ova žena proživljava, odlučio je da postupi drugačije. Kada je suprugu saopštavao vest o rođenju deteta, rekao je da je dobio sina. Ova neočekivana informacija ispunila je muškarca radošću. Međutim, istina je ubrzo isplivala – beba je imala zdravstvenih problema i fizičke deformacije.
- U tom ključnom trenutku, lekar je, saosećajan ali i čvrst, prišao ocu i rekao mu: „Spusti tu bebu. Ovo je tvoje dete.“ Te jednostavne, ali snažne reči nosile su poruku o prihvatanju, ljubavi i odgovornosti. Ne prema idealizovanom pojmu deteta, već prema stvarnom ljudskom biću – onom koje je došlo na svet i traži zaštitu, nežnost i roditeljsku brigu.
Ovaj trenutak otvorio je oči i ocu i majci. Spoznali su da je prava vrednost deteta ne u njegovom polu, već u njegovom životu, u mogućnosti da bude voljeno, da raste, razvija se i ostavi svoj trag u svetu. U toj tišini, između razočaranja i razumevanja, dogodilo se prosvetljenje – ono koje menja pogled na roditeljstvo.
- Imam-hatib Muhamed Demirović, govoreći o ovom slučaju, naglašava da je život deteta dar od Boga, i da roditelji ne biraju, već prihvataju. Ne postoji obaveza rađanja muških naslednika, niti pravo na osudu ukoliko se rodi devojčica. Štaviše, ističe da u mnogim porodicama upravo kćerke donose najveću radost, sigurnost i podršku u starosti. Kroz posvećenost, saosećajnost i rad, one često nadmaše očekivanja i grade mostove koje sinovi ponekad i ne pokušaju da pređu.
Demirović poziva sve roditelje da promene perspektivu – umesto da gledaju na dete kao na ispunjenje društvenih normi, neka ga vide kao jedinstvenu osobu, sa sopstvenim potencijalima i sposobnostima. Najveći cilj svakog roditelja treba da bude da pruži svom detetu ljubav, obrazovanje, sigurnost i mogućnost da postane dostojanstven član zajednice – bez obzira na to da li je dečak ili devojčica.
- Na kraju, ova priča podseća da je društveni napredak nemoguć bez ličnih preobražaja. Kada pojedinci, poput ovog lekara, odluče da postupaju s ljudskošću i razumevanjem, pokreću promene koje nadilaze pojedinačni trenutak. Oni postaju nosioci svetlosti u svetu koji još uvek, nažalost, često meri vrednost prema pogrešnim kriterijumima.
