Dečije radosti i vratolomije su najdraži dio odrastanja,taj period ume da bude jako težak ali zaista prebrzo prođe.Roditeklji jedne trogodišnjakinje su mislili da njihova kćerka izmišlja bolove i da ih laže ali su gadno pogrešili..
- Sindrom nemirnih nogu je zdravstveno stanje koje se često zanemaruje ili pogrešno tumači, a zapravo može znatno narušiti kvalitet života. Ovaj neurološki poremećaj karakteriše neodoljiva potreba za pokretanjem nogu, najčešće u trenucima odmora i posebno noću, što dovodi do problema sa uspavljivanjem i čestim buđenjem.
Simptomi se manifestuju kao osećaj neprijatnog trnjenja, žmaraca, puzanja, ponekad i bola, i sve to nestaje samo kada osoba ustane i počne da se kreće. Ova potreba za pokretom toliko je izražena da mnogi pacijenti opisuju kako jednostavno ne mogu da leže ili sede mirno duže od nekoliko minuta. U ozbiljnijim slučajevima, simptomi se javljaju skoro svake večeri, što značajno remeti san i svakodnevno funkcionisanje.
- Priča jedne majke otkriva kako je njena ćerka, iako tek jedanaestogodišnjakinja, mesecima dolazila u njenu sobu noću, žaleći se na neobičan osećaj u nogama. Morala je da šeta po sobi kako bi umanjila nelagodnost, što je vremenom dovelo do hronične iscrpljenosti, problema u školi i sveukupnog pada energije. Tek nakon tri godine bez uspešnog objašnjenja simptoma, devojčica je dobila tačnu dijagnozu: sindrom nemirnih nogu.
Uzroci ovog sindroma mogu biti raznoliki. Genetska predispozicija igra važnu ulogu, a stanje se često javlja kod više članova iste porodice. Još jedan važan faktor je nivo gvožđa u organizmu – nedostatak gvožđa može direktno uticati na pojavu simptoma, jer je ovaj mineral ključan za pravilnu funkciju nervnog sistema. Osobe koje imaju anemiju, žene sa obilnim menstruacijama, trudnice, ali i oni na dijalizi ili sa hroničnim bolestima, češće su pogođeni.
- Osim toga, određeni lekovi, poput nekih antidepresiva, mogu pogoršati stanje. Sindrom se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca, iako pogađa ljude svih uzrasta, uključujući i decu, što se često previdi jer se simptomi kod mališana mogu zamaskirati kao običan nemir ili hiperaktivnost.
U pogledu lečenja, prvi i najvažniji korak jeste identifikacija i izbegavanje faktora koji pogoršavaju simptome – to uključuje alkohol, određene lekove i prekomerni unos šećera. Ako se ustanovi da postoji manjak gvožđa, terapija suplementima ili infuzijama može pomoći. Osim toga, od velike pomoći može biti i uvođenje malih rituala za smanjenje simptoma, poput masaža, toplih obloga, kratkih šetnji pre spavanja ili aktivnosti koje zaokupljaju pažnju i um.
- Za one sa ozbiljnijim simptomima, lekari mogu preporučiti terapiju lekovima. Gabapentin i pregabalin su među češće propisivanim lekovima, dok se dopaminski lekovi koriste ređe, zbog mogućih nuspojava koje se javljaju nakon duže upotrebe. U najtežim slučajevima, koriste se čak i slabiji opioidi, ali isključivo pod strogim nadzorom lekara.
Važno je znati kada potražiti pomoć. Ako osećate da vam nelagodnost u nogama remeti san, uzrokuje razdražljivost, pad koncentracije ili povlačenje iz društvenih aktivnosti, neophodno je da se obratite lekaru. Posebno je važno uraditi analizu feritina kako bi se procenile rezerve gvožđa u organizmu, jer čak i kada nema izražene anemije, nedostatak ovog minerala može doprineti razvoju simptoma.
- Sindrom nemirnih nogu nije bezazlen poremećaj. Ako se ne prepozna i ne leči na vreme, može značajno narušiti zdravlje, emocionalno stanje i svakodnevno funkcionisanje. Pravovremena dijagnoza i holistički pristup lečenju mogu doneti ogromno olakšanje i poboljšati kvalitet života, kako kod odraslih, tako i kod dece.
