Jeste li se ikada zapitali tko su ti mali ljudi koji su dali ogroman doprinos našem čovečanstvu,toliki da bez njih ništa nebi bilo isto.Takav je i ovaj slučaj a mi Vam danas donosimo priču o jednoj “Dami sa lampom”,a Vi uživajte u čitanju današnjeg članka..
- Florens Najtingejl ostala je upamćena ne samo kao žena koja je brinula o ranjenicima, već kao osoba koja je iz korena promenila tok medicine. Rođena 1820. godine u Italiji, u bogatoj engleskoj porodici, Florens je odrasla u izobilju, ali i pod snažnim pritiskom da ispuni očekivanja tadašnjeg društva – da se uda za bogatog muža i živi život dostojan svoje klase. Ipak, ona je izabrala drugačiji put.
Još kao mlada devojka, pokazivala je duboko saosećanje za siromašne i bolesne. Odbijala je ideju o „dobrom braku“ kao jedinom životnom cilju žene. Umesto toga, osetila je, kako je sama kasnije pisala, „božanski poziv“ da se posveti brizi o bolesnima. Njeni roditelji su u početku bili zaprepašćeni takvom odlukom, jer se tada profesija medicinske sestre smatrala sramotnom i vezivala za najniže slojeve društva. Međutim, kada je odbila prosidbu uglednog udvarača u potrazi za ispunjenijim životom, roditelji su popustili.
- Florens je otišla na školovanje u Nemačku i Francusku, gde je stekla znanje o medicinskoj nezi i organizaciji bolničkog rada. Povratak u Englesku doneo joj je položaj nadzornice u londonskoj bolnici za žene, ali je pravi izazov usledio s početkom Krimskog rata 1853. godine. Čitajući izveštaje o užasnim uslovima u britanskim vojnim bolnicama, odlučila je da reaguje. Okupila je tim od gotovo 40 medicinskih sestara i krenula na front, u Tursku.
Ono što su zatekle bilo je stravično: bolnice su bile prenatrpane, nehigijenske, bez osnovnih uslova za život. U njima su harale bolesti poput tifusa, kolere i dizenterije. Florens je, i pored otpora vojnih vlasti, odmah započela s reformama. Nalažila je redovno čišćenje, uvođenje ventilacije, zamenu posteljine, upotrebu sapuna i organizovanje specijalne ishrane za ranjenike. Uvela je praksu noćnih obilazaka pacijenata sa fenjerom u ruci, zbog čega je prozvana „Dama s lampom“.
- Rezultati su bili zapanjujući – smrtnost se za samo šest meseci smanjila s 40 na 2 procenata. Nakon rata, Florens se vratila u Englesku i iskoristila svoju popularnost kako bi reformisala vojnu medicinsku službu. Uz pomoć statistike i preciznih grafičkih prikaza, dokazivala je direktnu vezu između higijene i preživljavanja pacijenata, što je dovelo do reforme bolnica širom britanske imperije.
Godine 1860. osnovala je školu za obuku medicinskih sestara pri bolnici Sent Tomas u Londonu, čime je sestrinstvo prvi put u istoriji dobilo status profesionalnog, poštovanog zanimanja. Obuka je uključivala teoretske kurseve i praktičan rad, a mnoge žene koje su prošle kroz njenu školu postale su nosioci promena u medicini širom sveta.
- Florens se nije zaustavila samo na bolnicama. Posvetila se i pitanjima javnog zdravlja, posebno u siromašnim četvrtima, gde je kroz saradnju s reformatorima i urbanistima radila na unapređenju sanitacije i zdravstvene zaštite. Njen rad je imao dalekosežne posledice – pomogla je u reformi zdravstvenog sistema u Indiji i savetovala američke lekare tokom Građanskog rata.
Uprkos tome što je ostatak života provela prikovana za krevet zbog bolesti koje je zadobila tokom službe, nastavila je da piše. Njene knjige „Beleške o bolnicama“ i „Beleške o sestrinstvu“ ostaju temeljni tekstovi medicinske prakse. U njima je isticala važnost čistoće, ishrane, ventilacije, kao i emocionalne podrške pacijentima.
- Florens Najtingejl je 1858. postala prva žena primljena u Kraljevsko statističko društvo. Njene metode i zalaganje za upotrebu podataka i nauke u zdravstvenoj zaštiti obeležile su novu eru u medicini. Umrla je 1910. godine u 90. godini života, ali njen uticaj i danas oblikuje moderne zdravstvene sisteme.
Ona nije bila samo medicinska sestra. Bila je vizionarka, reformator, naučnica, i pre svega – hrabra žena koja je, uprkos društvenim ograničenjima, pokazala da empatija i znanje mogu promeniti svet.
