Ukoliko verujete u mitologiju te pratitte starinska verovanja i običaje ovaj članak je pun pogodak za Vas,u nastavku pročitajte verovanje koje se vezuje za zmiju čuvarkuću…
- U narodnoj tradiciji slovenskih naroda postoji jedno neobično, ali duboko ukorenjeno verovanje – svaka kuća ima svoju zmiju zaštitnicu, poznatu kao zmija čuvarkuća. Ova mitska pojava ne predstavlja običnu životinju, već simbol duhovne povezanosti sa precima i duhovima doma.
Verovalo se da zmija čuvarkuća prebiva u temeljima kuće ili pored ognjišta, odnosno na mestima koja su srce doma. Njeno prisustvo se nije tumačilo kao pretnja, već kao prisustvo jednog od predaka porodice – bilo da je reč o osnivaču loze ili nekom izuzetno važnom članu koji se posebno istakao za vreme svog života. U tom smislu, zmija nije bila obična zmija, već duhovna sila, čuvar doma i porodičnog mira.
- Iako se retko pojavljivala, njen dolazak nije bio beznačajan. U većini krajeva, zmija čuvarkuća se smatrala vesnikom loših vesti. Njeno pojavljivanje u kući ili dvorištu tumačilo se kao upozorenje na neku nesreću, bolest, smrt ili veliku promenu koja bi mogla da uzdrma porodicu. Ona, međutim, nije donosila zlo sama po sebi – već je ukazivala na njegov dolazak, kao znak da nešto nije u redu. Na taj način, bila je oblik zaštite: predskazanje koje je davalo porodici priliku da prepozna opasnost i pokuša da je izbegne.
U nekim slučajevima, kada bi porodica bila u nevolji, zmija čuvarkuća bi se prizivala ili simbolično pozivala na večeru, kao duh zaštitnik kome se traži pomoć. Obično je zamišljana kao bela zmija, što ukazuje na njen svetli, duhovni karakter. U nekim delovima, međutim, verovalo se da je crna, što nije nužno značilo da je zla, već da nosi snažniju, misteriozniju simboliku.
- Nažalost, zbog urođenog ljudskog straha od zmija, često se dešavalo da se čuvarkuća ubije. To se smatralo velikom greškom. Ubistvo zmije čuvarkuće nije značilo samo uništenje životinje – u simboličkom smislu, to je bilo kao da ste podigli ruku na svog pretka. Takav čin je bio teški greh prema porodičnoj lozi, i smatralo se da će doneti tešku kaznu. Verovalo se da će nakon takvog čina uslediti velika nesreća u porodici – bolest, smrt bliskog člana, ili potpuni raspad porodičnog sklada. Zbog toga su mudri i stariji ukućani uvek upozoravali da se zmiji u dvorištu ne čini ništa nažao, naročito ako se ponaša mirno i nenametljivo.
Zmija u ovom kontekstu nije ni potpuno dobra ni zla. Poput samih ljudi, i ona nosi osobine koje zavise od konteksta, okolnosti i porodične karme. To što najčešće najavljuje neprijatne događaje ne znači da ona želi zlo porodici – naprotiv, ona pokušava da je spase tako što ukazuje na ono što dolazi.
- U mitološkoj slici sveta, ona ima istu funkciju kao prorok ili znak sudbine. Ako se pojavi, nije cilj da izazove strah, već da se prepozna poruka koju nosi. Stari su znali da tumače znakove prirode i duhovnog sveta, i takve pojave nisu uzimali olako.
U današnjem vremenu, kada je simbolika potisnuta racionalnim razmišljanjem, mnogi su zaboravili značenja ovakvih verovanja. Ipak, ponegde i dalje opstaje svest o zmiji čuvarkući kao tihoj čuvarici porodične sreće, i kao podsetnik da je svaki dom više od cigle i maltera – to je prostor u kome se duhovi prošlosti i energije predaka još uvek osećaju.
