Jedna od poznatih činjenica u našoj regiji jeste ta da ljudi dugo vremena trpe bolove umesto da idu lekaru. Na tu temu, u ovom tekstu Vam otkrivamo koliko vremena zapravo bi smeli da trpite bol ukoliko se odlučite da ne proverite problem sa lekarom…
Hronični primarni bol postao je jedan od najčešćih zdravstvenih problema u savremenom društvu. Definiše se kao bol koji traje duže od tri meseca i može zahvatiti jedan ili više anatomskih regiona. Ovaj tip bola povezan je sa ozbiljnim funkcionalnim onesposobljenjem, što znači da značajno narušava kvalitet života osobe koja pati od njega.
- Ne samo da utiče na fizičko zdravlje, već uzrokuje i ozbiljne emocionalne i kognitivne poteškoće koje dodatno pogoršavaju svakodnevni život. Prema podacima koje iznosi prof. dr Tomašević Todorović, hronični bol se sve češće prepoznaje kao globalni javnozdravstveni prioritet, jer pogađa jednu od pet odraslih osoba u Evropi. Zbog sve većeg broja obolelih, ozbiljan uticaj ovog stanja je prisutan ne samo na pojedince, već i na šire društvo, sa velikim troškovima vezanim za hospitalizaciju, medikamentno lečenje i onesposobljenost bolesnika.
Postoji nekoliko vrsta hroničnog bola, koji se klasifikuju prema uzrocima i mehanizmima nastanka. Prvi i najčešći oblik je nociceptivni bol, koji nastaje usled aktivacije receptora za bol u koži i mekim tkivima, obično zbog oštećenja tih tkiva. Drugi oblik, neuropatski bol, javlja se kada dođe do oštećenja ili disfunkcije nervnog sistema, dok nociplastični bol nastaje zbog narušene obrade signala bola, bez očiglednog oštećenja tkiva ili nervnog sistema. Svaka od ovih vrsta bola zahteva specifičan pristup lečenju, jer se uzroci i mehanizmi boleština značajno razlikuju. Blic ističe da je važno prepoznavanje vrste bola kako bi terapija bila što efikasnija i kako bi se pacijentima omogućio bolji život.
- Kada je u pitanju lečenje hroničnog bola, pristup mora biti personalizovan, jer svaka osoba ima jedinstvene simptome i reakciju na terapije. Personalizovana medicina omogućava pacijentu da bude u centru tretmana, čime se postiže bolja kontrola nad bolom i smanjuje potreba za velikim dozama lekova.
Kroz personalizovani pristup, cilj je poboljšanje fizičke, psihičke i socijalne funkcionalnosti pacijenta, smanjenje jačine bola i poboljšanje kvaliteta života. Multimodalni pristup lečenju hroničnog bola podrazumeva angažovanje multidisciplinarnog tima, uključujući psihologe, fizioterapeute, radne terapeute i medicinske sestre. Ovaj tim koristi različite terapije koje deluju sinergistički na različite aspekte bola, što omogućava da se bol kontroliše efikasnije, uz manji broj lekova i manje neželjenih dejstava.
Metode lečenja hroničnog bola mogu biti farmakološke i nefarmakološke. Kognitivno-bihevioralna terapija, koja se koristi u okviru psihološkog tretmana, od suštinskog je značaja jer pomaže pacijentima da prepoznaju i promene negativne obrazce mišljenja koji mogu pojačati bol. Takođe, kineziterapija (fizičke vežbe) i primena fizikalnih modaliteta mogu značajno doprineti smanjenju bola, kao i mini-invazivne metode lečenja.
- Komplementarne terapije, kao što su masaže, akupunktura ili primena prirodnih tretmana, takođe mogu biti od pomoći, kao i promene načina života, koje uključuju fizičku aktivnost i poboljšanje socijalne integracije pacijenata. Prof. dr Tomašević Todorović ističe da je edukacija pacijenata o njihovom zdravstvenom stanju ključna za uspešan tretman, jer omogućava pacijentima da se aktivno uključe u svoj oporavak, prepoznaju znakove stresa i promene načina života koji mogu doprineti smanjenju bola.
Kada se razmatra medikamentozna terapija, izbor lekova zavisi od vrste bola. Za nociceptivni bol, najčešće se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), koji smanjuju upalu i ublažavaju bol. Za neuropatski bol i nociplastični bol, terapija može uključivati adjuvantne analgetike kao što su antikonvulzivi, antidepresivi i opioidi, a u nekim slučajevima i kombinacija ovih lekova, u skladu sa savremenim preporukama evropskih i svetskih udruženja.
- Efikasna terapija zavisi od pravilnog dijagnostikovanja vrste bola i primene odgovarajuće medikamentozne terapije, kako bi se postigao maksimalni efekat i smanjio rizik od neželjenih dejstava, kako navodi Telegraf.
Sve u svemu, hronični bol nije samo fizički problem, već i psihološki i socijalni izazov, koji zahteva sveobuhvatan pristup lečenju. Razumevanje mehanizama bola, personalizovani pristup terapiji i angažovanje multidisciplinarnog tima mogu značajno poboljšati kvalitet života pacijenata i smanjiti uticaj bola na njihov svakodnevni život. U tom procesu, edukacija i informisanost pacijenata o njihovom zdravstvenom stanju i strategijama lečenja od ključne su važnosti za uspeh tretmana i postizanje dugoročnih poboljšanja.
