Na sve strane smo svedoci čudnih dešavanja a mi vam u nastavku današnjeg članka prenosimo jednu jako zaista neobičnu i nesvakidašnju ispovest jedne gospođe koja nakon razvoda ne živi sa jednim nego sa dva bivša muža..
- Jedna žena iz Škotske, Kristi De Garis, izazvala je pažnju javnosti otvoreno govoreći o nesvakidašnjoj porodičnoj situaciji – zajedničkom životu sa oba bivša muža i njihovim ćerkama. Iako deluje kao scenario iz komedije, Kristina priča o ovom aranžmanu kao o praktičnom i funkcionalnom rešenju koje joj je donelo olakšanje u svakodnevnim obavezama i podizanju dece.
Kristi živi sa prvim i drugim bivšim suprugom, kao i sa njihove dve ćerke – svakom iz jednog braka, u porodičnoj kući sa četiri spavaće sobe, smeštenoj u mirnom seoskom kraju. Iako ne krije da život u toj zajednici ima svojih izazova, ističe da su se u hodu svi prilagodili novonastaloj dinamici.
- Prvi brak sklopila je sa 21 godinom, a nakon razvoda, nekoliko godina kasnije, udala se po drugi put. Taj brak, iako stabilniji, nije opstao, te su se razveli neposredno pre početka pandemije. Iako su se rastali, odlučili su da nastave da žive zajedno zbog finansijskih okolnosti i brige o zajedničkom detetu. Podelili su kuću – ona je ostala na spratu, a on u prizemlju, dok su deca zadržala svoje sobe. Iako se nije radilo o tipičnoj porodičnoj atmosferi, uspeli su da uspostave neki vid saradnje i funkcionalnosti.
Nakon izvesnog vremena, Kristi je došla na ideju da u kuću pozove i prvog bivšeg muža, koji se tada suočavao s ozbiljnim finansijskim problemima. Predstavila je predlog drugom bivšem mužu kao način da svi dobiju više pomoći i manje stresa. Na iznenađenje mnogih, on je pristao. Deca su ovu odluku dočekala s radošću, što je dodatno učvrstilo Kristinu odluku.
- Početak zajedničkog života u troje nije bio lak. Najviše problema bilo je oko kuvanja, jer su očekivali da će Kristi i dalje snositi većinu obaveza. Kada je odlučila da prekine sa svakodnevnim kuvanjem, kako bi ih naterala da se uključe, naišla je na otpor. Međutim, s vremenom su se stvari promenile. Obojica bivših muževa postali su aktivniji – jedan je preuzeo redovno usisavanje stepeništa, drugi čišćenje kupatila. Pranje i slaganje veša, kao i pražnjenje mašine za sudove, postali su deo njihove rutine.
Kristi posebno ističe da joj je najvažnije to što njene ćerke odrastaju uz primer pravedne podele poslova u domaćinstvu. Gledaju odrasle koji, uprkos prošlosti i ličnim razlikama, nalaze način da funkcionišu zajedno iz ljubavi i brige prema njima.
- Naglašava da oni nisu savršeni, niti pokušavaju da budu. Nema idealizovanja. Ne kriju ni tenzije ni svakodnevne sitnice koje ponekad izazivaju trzavice, ali smatra da su svi izabrali teži, ali bolji put – da sarađuju i grade harmonično okruženje za svoju decu.
Njihov aranžman možda deluje neobično, ali pokazuje da porodica ne mora uvek da ima klasičan oblik da bi bila uspešna. U ovom slučaju, tri odrasle osobe pokazale su da je moguće prevazići lične nesuglasice i zajednički doprineti stabilnosti i sreći dece. Kristi zaključuje da je lakše biti deo tima nego se sam boriti sa svakodnevicom, čak i kada je tim sastavljen od ljudi koji su nekada pripadali njenoj prošlosti.
